Od početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, Kijev preti da će napasti Krimski most (poznat i kao Kerčki most) koji povezuje Krimsko poluostrvo sa kopnenim delom Rusije.
Poziv bivšeg komandanta NATO za napad na Krimski most
„Ne iznenađuje me da su Rusi zabrinuti za Kerčki most. On je neverovatno važan za njih. Sada kada je Zapad dao rakete „Harpun“ (sa dometom većim od 300 kilometara), mislim da Rusi imaju razloga da brinu da li će Ukrajinci napasti most“, rekao je Bridlav.
Američki general rekao je da „ne razume one koji se protive tako agresivnoj akciji“.
„Čujem kako dosta ljudi pita da li je ispravno da Ukrajina izvede tako agresivnu akciju i da li Zapad treba da je podrži, ali ne razumem takve argumente. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu i izvodi napade ne samo iz Ukrajine, već i iz Rusije, Belorusije, sa Krima, Crnog mora“, rekao je Bridlav.
I Moskva i Minsk negirali su da Belorusija učestvuje u ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Istorija napada NATO na civilnu infrastrukturu
Navodi Bridlava u skladu su sa istorijom NATO napada na civilnu infrastrukturu.
Tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999, Alijansa je napadala civilne ciljeve kao što su mostovi, bolnice, škole, fabrike, pa čak i spomenici kulture. Hjuman rajts voč zaključio je da je tokom napada na Jugoslaviju „između 489 i 582 civila poginulo u 90 odvojenih incidenata tokom operacije NATO“, piše Sputnjik internešnel.
Mužčina pered razrušennыm vo vremя aviaudarov NATO po Юgoslavii mostom pod Kruševacem
© AP Photo / Nikola Fific
I tokom vojne intervencije u Libiji, NATO je koristio sličan pristup, napadajući bolnice, restorane, pa čak i privatne kuće. U maju 2012, Hjuman rajts voč izvestio je da su najmanje 72 civila poginula tokom vazdušne kampanje NATO u toj zemlji.
Brus Gegnon, direktor Globalne mreže protiv naoružavanja i nuklearne sile u svemiru, kaže da je NATO taktika da gađa civilnu infrastrukturu „ono što siledžije rade“-
„SAD, Velika Britanija i NATO su očajni i to očajanje ih čini još opasnijim. Oni ne pokazuju poštovanje prema životu, iako rutinski druge optužuju za to“, kaže Gegnon.
On dodaje da Zapad ne mari za stanovništvo Ukrajine, te da tu zemlju koristi „kao oruđe za destabilizaciju i demonizaciju Rusije“.
„Kada Vašington i Brisel kažu da će sukob u Ukrajini biti dug, verujem da to i misle. U isto vreme, moramo se zapitati koliko dugo Zapad može da odugovlači taj proksi rat, jer njihove ekonomije počinju da kolabiraju usled kontra-efekta posle uvođenja sankcija Rusiji“, dodaje Gegnon.
NATO traži način da pokaže da je u igri
Ovo nije prvi put da se čuju pretnje Krimskom mostu tokom specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini. Kružile su glasine da Ukrajinci planiraju napad na most 9. maja, kada Rusija slavi Dan pobede.
Zvaničnici Krima i Rusije upozoravali su da bi svaka agresivna akcija prema Krimskom mostu bila tretirana kao teroristički akt. Kremlj je saopštio da su preduzete sve neophodne bezbednosne mere kako bi most bio bezbedan.
Međutim, novi pozivi na napad na Krimski most ne bi trebalo da budu olako otpisani, kaže Gegnon.
„Američko-britanski-NATO rat protiv Ukrajine i Rusije za njih je propast, pa traže način da pokažu kako su i dalje u igri. Zbog toga Kerčki most postaje moguća meta“, tvrdi Gegnon.
Krimski most zvanično je otvoren u maju 2018. godine i on je od suštinske infrastrukturne važnosti, jer povezuje Krim i kopnenu Rusiju. Pored mosta sa auto-putem, tu je i paralelan most kojim prolazi železnička pruga između Krima i Tamanskog poluostrva u ruskoj Krasnodarskoj pokrajini.
Krim se prisajedinio Rusiji u martu 2014. godine, kada je velika većina stanovništva na referendumu glasala za to.