Kako je istakao, Kijev ne treba da računa na to u bliskoj budućnosti.
„Pre toga, Kijev mora da sklopi mir. Ali, nisu najvažnije bezbednosne garancije za Ukrajinu, već bezbednosne garancije koje bi Rusiji pružio Zapad. Odbijanje davanja takvih garancija je i dovelo do trenutnog sukoba“, naglasio je senator.
Juče je Šolc, odgovarajući na pitanja parlamentaraca u Bundestagu, izjavio da je Nemačka spremna da Ukrajini pruži bezbednosne garancije, a da sam postupak razmatraju zemlje članice G7 i Ukrajina.
Krajem prošle godine, Rusija je objavila predlog sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO o bezbednosnim garancijama. Među zahtevima Moskve bio je i taj da SAD i Alijansa odustanu od daljeg širenja Severnoatlantskog saveza na istok, pridruživanja Ukrajine i formiranja vojnih baza u postsovjetskim zemljama. Pored toga, pominjano je i neraspoređivanje udarnog naoružanja u blizini ruskih granica i povlačenje snaga NATO u istočnoj Evropi na položaje iz 1997. godine.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.