Svako ko se prošeta bugarskom prestonicom Sofijom, ne može, a da ne prođe pored saborne crkve posvećene svetom Aleksandru Nevskom ispred koje se nalazi spomenik ruskom imperatoru Aleksandru Drugom, podignutom u čast njegove uloge u oslobođenju Bugarske od viševekovne turske okupacije.
Takođe malo je poznato da je 1941. Bugarska odbila da učestvuje u napadu na SSSR i da je sovjetska ambasada u Sofiji nesmetano radila tokom čitavog rata; kao uostalom i bugarska ambasada u Moskvi.
Danas, međutim, Bugarska se ponaša kao pribaltičke republike, a možda čak i ekstremnije od njih – odbila je da plaća gas u rubljama, čime je sebe dovela u neizvesnu situaciju u pogledu snabdevanja gasom.
Pored toga, premijer Kiril Petkov u februaru je smenio ministra odbrane zato što je ovaj odbio da rusku specijalnu operaciju u Ukrajini nazove „ratom“. A zatim je odlučila da protera čak sedamdeset ruskih diplomata, što bi moglo da dovede i do prekida diplomatskih odnosa sa Moskvom.
Dve istorijske i diplomatske tradicije
U Bugarskoj postoje dve tradicije spoljne politike, koje se ogledaju i u dve interpretacije bugarske istorije, objašnjava Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
„Postoji bugarska tradicija koju prihvata većina naroda. To je da su Bugari Sloveni, gde se gaji kult Ćirila i Metodija. Kada su Sloveni, po prirodi su rusofili i čak je u narodu jaka i srbofilija i pozitivan odnos prema našoj kulturi i uopšte prema Srbima“, kaže on.
Međutim, to što se Bugarska nalazila na drugoj strani u ratovima, rezultat je druge, prozapadne tradicije.
„Ona se u istoriji ogleda u dokazivanju da Bugari nisu Sloveni, odnosno da ta komponenta nije tako važna i prenaglašavaju se protobugarski i trački elementi. I, što je još važnije, nehrišćanske komponente“, ističe Gajić.
Uz to, u Bugarskoj, prema Gajićevom viđenju stvari, događa se sukob između tajkuna povezanih sa civilnim obaveštajnim službama i struktura iz vojske, oličenih u bivšem premijeru Bojku Borisovu i predsedniku Rumenu Radevu. Interesi kriminalno-civilne strukture u saglasju su sa interesima SAD i NATO-a, dok, dok su vojne strukture, kako naš sagovornik kaže, barem pasivno proruski orijentisane. Nova vlada Kirila Petkova, kojoj je bugarski parlament nedavno izglasao nepoverenje, rezultat je tendencije da se kriminalizovane strukture menjaju tehnokratama, koji su takođe na liniji NATO-a, ali nisu korumpirani.
„Sada, odlazeća vlada pravi problem, pre svega, predsedniku Rumenu Radevu i prave što veću štetu pre nego što odu sa vlasti. Nije ovo prvi put jer Zapad prvo sve varijante proba kod sebe pre nego što ih izveze. Tako je Obama svojevremeno napravio problem Trampu, a Tramp Bajdenu. Ovo je pre svega pakost koju odlazeća vlada napravila predsedniku i zato su veći katolici od Pape“, zaključuje Gajić.
Vašington drži Bugare pod kontrolom
Nakon tri uzastopno ponovljenih izbora, bugarska politika je pod velikim pritiskom SAD, ocenjuje politikolog Dušan Proroković. To je postalo očito na nekoliko nivoa – na polju energetske bezbednosti, na polju unutrašnjih dešavanja, ali i na polju diplomatskih odnosa sa Rusijom.
Tako veliki pritisak Vašington vrši na Sofiju zbog nepostojanja poverenja u bugarsku politiku, kaže Proroković.
„U bugarskom narodu postoji izražena rusofilija, postoji izraženi sentiment prema ruskom i to se amortizuje od strane SAD, odnosno NATO, pritiskom na institucije, na donosioce odluka, kako bi dokazivali da u potpunosti prate zapadnu agendu i kako bi potvrdili da nikakvih iskakanja nakon sledećih izbora ne može biti“, tvrdi Proroković.
Vlada Kirila Petkova saopštila je u utorak da proteruje sedamdeset ruskih diplomata iz Bugarske pod izgovorom da su se bavili špijunažom, kao da Sofija želi da broj ruskih diplomata smanji do broja bugarskih diplomata u Rusiji. Takođe, najavljeno je da će Bugarska zatvoriti konzulat u Jekaterinburgu.
Ambasador Rusije u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova upozorila je na mogućnost prekida diplomatskh odnosa između dve zemlje zbog masovnog proterivanja ruskih diplomata.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Moskva preduzeti odgovarajuće mere, a Mitrofanova je u intervjuu za bugarsku televiziju precizirala da je u kontaktu sa Ministarstvom i da će odgovor biti odlučan.
Petkovljeva odluka naišla je i na neodobravanje u samoj Bugarskoj – u gradu Ruse, u kome se nalazi i ruski konzulat, održani su protesti, a stručnjak za međunarodnu bezbednost Boris Čukov ocenio je da bi Bugarska mogla da se suoči sa asimetričnim merama, koje bi mogle da podrazumevaju i zatvaranje jedine rafinerije nafte u toj zemlji.