Srbi su u specifičnoj poziciji kad je reč o evropskim institucijama jer, kako kaže istoričar dr Čedomir Antić, ako bi prekinuli s njima odnose to bi bio dobar izgovor za još veće pritiske na njih.
Ispravna politika Srbije i Srpske
„Stalno se govori o tome da oni nama ispostavljaju zahteve. Naravno, vreme je radikalno i oni moraju da pokažu svojoj javnosti da su spremni da lupe šakom o sto. Dobro je, međutim, što su Srbija i Srpska ipak uspeli da izbegnu te strašne strele koje ka njima idu, ali i što smo izašli iz faze mimikrije, čime su nas bukvalno naterali da vodimo ispravnu politiku“, ističe istoričar.
Politikolog profesor dr Nenad Kecmanović smatra da tome doprinosi i opadanje američke moći, usled čega i male zemlje dižu glavu.
„Javljaju se pukotine širom sveta i taj spor i dug proces dobija vremenom na ubrzanju. Sad i Srbi s obe strane Drine mogu da im kažu da neće pristati na prevare koje izgledaju detinjaste i smešne“, navodi Kecmanović.
Komentarišući ishod sastanka u Briselu na kom je usvojen politički sporazum o „kredibilnoj i snažnoj mapi puta za reforme u BiH ka zajedničkoj evropskoj budućnosti“, on ističe da niti ko u Briselu misli ozbiljno da primi BiH u EU, niti je Unija ikad bila manje poželjna za aktere u BiH, kaže profesor dr Nenad Kecmanović.
„To je laža i paralaža: evropskim zvaničnicima je prva rečenica redovno da računaju na BiH, a onda bosanska strana uzvrati da računa na EU i to se besomučno ponavlja, kao lakrdija koja se održava“, smatra on.
Šta EU nudi BiH
Realno gledano, konstatuje Kecmanović, nikad EU nije imala manje kapaciteta da primi BiH.
„Ali, kao što bi BiH njima bila samo belaj više, tako se postavlja pitanje koliko je EU ovakva kakva je privlačna. Šta mi sad treba sa njima tamo da delimo, da li preskakanje obroka ili hladne radijatore“, ironičan je naš sagovornik.
On dodaje da se Milorad Dodik, lider SNSD i srpski član Predsedništva BiH na sastanku u Briselu poneo iznenađujuće diplomatično – pohvalio je organizatore, Šarla Mišela i Žozepa Borelja, ali tvrdi da ništa nije potpisano. Zaključci su, ističe Kecmanović, neobavezujući i uopšteno formulisani tako da može da ih tumači kako ko hoće - jedni kažu da je trijumf, drugi da je kapitulacija.
Ako ima ikakvog efekta tog sastanka, kaže Kecmanović, onda je to da je on motivišući za aktere u BiH da izađu na izbore na jesen, a za EU samomotivišući – da prikaže neku iluziju da njene institucije igraju važnu ulogu i da se događa nešto pozitivno.
Istoričar profesor dr Čedomir Antić slaže se da ponašanje Evrope i poruke koje ona šalje, ne samo prema BiH već i šire podsećaju na, kako kaže, dečje priče.
„Imamo rat koji nije počeo u februaru, a u njemu učestvuju i evropske zemlje, jer rat se ne vodi samo vojnim sredstvima. U tom ratu deo taktika je vođen ovde, na Balkanu. Oni kažu da nije ali ako pogledate od onog politički nedopustivog čina koji je izveo visoki predstavnik Valentin Incko vi imate stanje koje po mnogo čemu podseća na rat - pala su sva pravila, ne biraju se sredstva“, obrazlaže Antić, imajući u vidu odluku Incka da nametne zakon o zabrani negiranja navodnog genocida u Srebrenici.
EU bi, s druge strane, želela da bez sredstava postigne maksimum cilja, a pošto opstaje slika Balkana kao jedinog mesta gde je, kako kaže, američki i evropski imperijalizam nešto uspeo nadaju se da će upravo tu gde su počeli svoj zločinački put pre 32 godine da dožive neku renesansu.
Ko je „četvrti narod“ u BiH
„Spolja gledano sve i zgleda izvrsno: oni bi hteli da tvrđavu Evrope zaštite tako što će reći – mi ćemo sve vas da primimo ali prethodno da afirmišemo vrednosti . Te vrednosti su naizgled izvrsne – ljudska prava, pravo svakog da se kandiduje, demokratija, borba protiv korupcije. A onda kad začeprkate shvatite da tamo smatraju da Srbiju s Albancima ne možete graditi kao građansku državu zato što će Srbi, taj „kulturno defektni narod“, nadglasati dobre Albance“, primećuje Antić uz opasku da sasvim druga pravila važe u BiH gde Zapad smatra da je normalno da budu izabrani nelegitimni predstavnici a sve sa krajnjim ciljem da se ukine Dejtonski sporazum.
Pritom, kako kaže, zapadni predstavnici su u BiH prisutni kao „četvrti narod“: napravili su administraciju koja košta stotine miliona dolara, gde izvoze razne ljude koji bi u normalnim zemljama ili bili isterani iz politike, ili lišeni slobode, a dozvoljena je i korupcija ako slušate šta vam se kaže iz Vašingtona ili Londona.