Dan posle susreta šefa turske diplomatije Mevluta Čavušoglua sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i razgovora oko obnavljanje ideje o trilateralnom sastanku predstavnika Srbije, Hrvatske i Turske za uspostavljanje funkcionalne BiH, turski ministar boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu gde se sastao sa najvišim rukovodstvom Srbije.
Poludistanca ka zapadnoj politici
Na pitanje da li je, s obzirom na sve bližu saradnju sa zemljama Balkana posebno sa Srbijom i RS, Turska na putu da se aktivnije uključi u rešavanje otvorenih problema u regionu Vladislav Jovanović, bivši ambasador Jugoslavije u UN-u i ministar inostranih poslova u vladi SR Jugoslavije u dva mandata, ističe da Turska ima povoljne reference da bude važan politički faktor u regionu.
Jovanović podseća da je pokušaj državnog udara u Turskoj pre pet šest godina osvestio predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. On je počeo da vodi politiku poludistance, čak i u odnosu na svoje saveznike u NATO paktu, i da uveliko radi na proširenju platforme svoje spoljne politike kao narastajuće regionalne sile.
„U tom smislu Erdogan je razvio odnose sa Rusijom, razvio odnose sa Kinom, Iranom popravlja odnose sa Egiptom itd. iz čega se vidi da je tu poludistancu u odnosu na NATO ne samo održao već i pojačao,“ napominje Jovanović.
Samostalne ideje Turske
Što se tiče Balkana, jedino strategijski nepokriveno područje u Evropi koje nije pod kontrolom Amerike i zemlje koje nisu deo NATO pakta ili Evropske unije, napominje Jovanović, jesu zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i BiH.
„Turska sada ne samo da iskazuje svoje interese, već najavljuje i jaču aktivnost, jer ima povoljne reference iz prošlosti: ovde žive i ljudi muslimanske veroispovesti, Turska ima tradiciju poznavanja Balkana i polu nezavisnu poziciju u odnosu na NATO. Poseduje i ekonomsku snagu da da podlogu jačanju odnosa na Balkanu. S obzirom da BiH i Srbija imaju pitanja i probleme koji još nisu prevaziđeni, Turska se pojavljuje sa samostalnim idejama i inicijativama koje ne moraju uvek da budu harmoniji sa idejama i inicijativama EU, Amerike i NATO,“ objašnjava Jovanović.
Dvodnevna poseta turskog ministra spoljnih poslova, dodaje naš sagovornik, Srbiji i regionu i sastanci na najvišem nivou pokazuje da Turske ima neke reference koje Zapad nema, posebno kada je reč o BIH, za uticaj na stavove glavnih aktera na Zapadnom Balkanu.
„Ona je uspostavila jake kontakte i sa nemuslimanskim faktorom U BiH, što nije slučaj sa zapadnim liderima koji već 20 godina favorizuju bošnjaku stranu, takozvanu građansku BiH, što će reći dominaciju najbrojnijeg elementa u BiH. Na taj način su suzili svoje mogućnosti da izađu sa nekim rešenjem koje će biti podjednako prihvatljivo i za Srbe, i za Hrvate u BiH,“ ističe Jovanović.
Erdogan, odnosno Turska tu ima, dodaje Jovanović fleksibilniji stav i moć da jače i više utiču na Bošnjake nego bilo koja zapadna zemlja.
Ekonomski interes
„S druge strane, Turska ima i ekonomski interes da jača svoj položaj na Balkanu kao regionalna sila ispred koje je samo Nemačka sa svojim ekonomskim kapacitetima. Tako da će Turska nastaviti da jača svoje veze i uticaj i da se na neki način afirmiše kao nezaobilazan faktor u sređivanju geopolitičkih odnosa na Balkanu,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Jovanović ističe da Turska pretenduje da postane strana koja mora da se pita za dešavanja na ovim prostorima, a ne samo Brisel i Vašington.
„To će na neki način i komplikovati sledeće političke inicijative, ali u isto vreme i parirati jednostranim i pretvrdim stavovima koji dolaze iz Vašingtona i Brisela u odnosu na Srbiju i Srbe u BiH,“ zaključuje Jovanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom rekao je da Srbija Tursku vidi kao snažnog partnera i da je veoma posvećena razvoju i produbljivanju sveukupnih odnosa dve zemlje.