Kako se navodi u članku, mišljenje o prednostima ulaska Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu je pogrešno, jer organizacija rizikuje ne samo da poveća troškove na nove učesnike, već i da izazove sukob sa Rusijom.
„Preuzimati odgovornost da pomoću NATO-a štiti dve bogate evropske države, čija je neutralnost osigurala bezbednost i procvat na više od 70 godina, nije u nacionalnom interesu SAD. Činjenica je da će ih garancije bezbednosti naterati da idu u smeru kompromisa, da troše više resursa i da povećaju šanse za sukob sa neprijateljem koji ima nuklearno oružje“, objašnjava se u članku.
Pritom, članstvo Helsinkija i Stokholma u NATO-u ima i realnu cenu. Američki mediji navode da će Vašington potrošiti na širenje Alijanse minimum osam milijardi dolara i trošiti još dodatnih 1,5 milijardi dolara godišnje.
U članku se navodi i da je sadašnja američka administracija odredila pogrešne prioritete i da je više zainteresovana za dve bogate evropske socijaldemokratije, a ne za položaj SAD. U članku je akcenat stavljen i na stopu inflacije i na američki državni dug, koji je već dostigao 30,5 milijardi dolara.
„Nedostatak dijaloga o ovoj važnoj temi i ocrnjivanje onih koji se usude da dovedu u pitanje prednosti širenja NATO-a, samo povećavaju rizik da će Sjedinjene Američke Države preceniti svoje snage, ili još gore, da će potencijalno uđi u sukob sa Rusijom koja ima nuklearno oružje. Posle decenija neuspeha u spoljnim odnosima koji su skupo koštali SAD, izabrani političari duguju američkom narodu više od preskupih zaduženja koja nisu povezane sa našom bezbednošću i ekonomskim prosperitetom“, zaključuje se u članku.
Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za stupanje u Alijansu. Turska je blokirala početak razmatranja tih prijava jer, kako je naveo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Ankara ne može da kaže „da“ članstvu Finske i Švedske u NATO-u dok se ne uveri kakve su njihove veze s predstavnicima Radničke partije Kurdistana.