„Administracija pokazuje neodgovornost i po pitanju predaje Ukrajini dalekometnih artiljerijskih sistema. Glavni rizik je eskalacija konflikta, u slučaju da Oružane snage Ukrajine budu koristile te sisteme za nanošenje udara po teritoriji Ruske Federacije. To bi moglo da prouzrokuje brojne nepredvidive posledice“, navodi se u saopštenju, objavljenom na Telegram kanalu ambasade.
Pored toga, kako je naglašeno, u Vašingtonu ignorišu očigledan rizik od toga da moderno visokoprecizno oružje padne u ruke ekstremista, terorista i bandi ne samo u Ukrajini, već i van njenih granica.
Kako se ističe, „masovne isporuke naoružanja, vojne tehnike i municije kijevskom režimu pokazatelj su da se SAD ne pridržavaju međunarodnih principa obuzdavanja prilikom predaje proizvoda vojne namene u zoni sukoba koje su same promovisale“.
„Ovakvi dvostruki standardi potkopavaju kredibilitet Vašingtona kao učesnika u multilateralnim mehanizmima kontrole izvoza“, navodi se u saopštenju.
Pored toga, diplomatska misija je odluku SAD o predaji Kijevu četiri helikoptera Mi-17 ruske proizvodnje u okviru novog paketa pomoći, nazvala flagrantnim kršenjem obaveza Vašingtona prema Moskvi.
„Ta isporuka se vrši uz zaobilaženje odredbe o sertifikatu krajnjih korisnika, koja zahteva pismenu saglasnost Rusije“, izjavili su u amabasadi, istakavši da su SAD ignorisale odgovarajuće zahteve ruske strane.
Kako su navele diplomate, izbegavanje međunarodnih normi očigledno je i pri isporukama Kijevu prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema „Stinger“. Diplomatska misija je istakla da se na taj način krši rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i usaglašeni „Elementi kontrole izvoza prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema“ „direktno usmereni na minimizaciju rizika od dospevanja u ruke navedenog tipa naoružanja u ruke nedržavnih subjekata“.
„Opasnost od predaje prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema ‘trećim’ zemljama priznaju i sami Amerikanci. Nije slučajno što je između Rusije i SAD dugo godina postojao sporazum o uzajamnom informisanju o inostranim prodajama tog naoružanja“, naglašava se u saopštenju.
Ranije je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom general-pukovnik Mihail Mizincev saopštio da Kijev gađa pogranične oblasti Rusije iz haubica NATO-a, verovatno, američke proizvodnje M777.
Prethodno su SAD odobrile isporuke raketnih sistema „Himars“ Ukrajini pod uslovom da ne budu korišćeni u napadima na teritoriju Rusije. Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, javno je potvrdio da će Kijev ispuniti taj zahtev. Istovremeno, poslanik ukrajinske Rade Jegor Černjev nije isključio mogućnost raketnih napada iz američkog oružja po ruskoj teritoriji. U Kremlju su saopštili da nemaju poverenja u ukrajinsku stranu, s obzirom da Zelenski nije ispunio nijedno svoje obećanje u cilju mirnog regulisanja sukoba u Donbasu.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.