Digitalni token podseća na tradicionalne finansijske instrumente, a oni koji ga kupe, zarađuju od profita, odnosno kamate koju im isplaćuje kompanija koja je izdala token. Za mala i srednja preduzeća može da predstavlja alternativu bankarskim kreditima, jer ona često nemaju adekvatan pristup izvorima finansiranja, ocenjuju stručnjaci.
Šta je digitalni token
Digitalni token je oblik digitalne imovine koji predstavlja bilo koju vrstu nematerijalnog imovinskog prava koji u digitalnom obliku reprezentuje jedno ili više tih prava, uključujući mogućnost za korisnika tokena da mu se pruži usluga, rekao je Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
„Ako pričamo o konkretnom tokenu koji je Komisija odobrila, pričamo o jednom sekjuriti tokenu koji predstavlja kvazifinansijski instrument, koji u najvećoj meri podseća na tradicionalne finansijske instrumente, a korisnici tog digitalnog tokena imaju pravo da učestvuju u profitu, odnosno na kamatu koju će im kompanija koja je emitovala token isplatiti“, objašnjava Janković.
Navodi da razne vrste digitalnih usluga sve više učestvuju u našem životu.
„Fintek predstavlja uticaj razvoja IT kompanija na finansijsku industriju. One predstavljaju dopunu finansijskog sistema i pružaju inovativna rešenja koje te usluge da treba da približe klijentima tradicionalnim finansijskim institucijama i olakšaju pristup tim finansijskim uslugama. Kako se IT razvija, verovatno će u nekom trenutku početi da predstavljaju konkurenciju tradicionalnim finansijskim institucijama“, naglasio je Janković.
Kada neko želi da naplati fakturu tri meseca pre roka, može da pošalje zahtev kompaniji, i da dobije u vrlo kratkom roku 80 odsto para, a ostatak kada dužnik plati.
Vrednost tokena 1.000 dinara
„Mi smo počeli sa radom u januaru 2021. godine. Od tada do sada smo finansirali devet miliona evra faktura. Više od 100 klijenata imamo iz čitave Srbije. Tim rastom smo dokazali pretpostavku da je ovakva usluga potrebna u zemlji jer mala i srednja preduzeća nemaju adekvatan pristup izvorima finansiranja. To smo osetili na svojoj koži, jer kao mala kompanija teško da možemo da dođemo do izvora finansiranja preko banaka. Naša misija je da mala i srednja preduzeća reše taj problem likvidnosti“, navodi tehnički direktor „Finspota“ Ognjen Kurtić.
Kurtić napominje da je za to digitalni token odličan alat.
„On omogućava da mi bez velikih prepreka uzimamo novac od investitora, od fizičkih i pravnih lica, a investitorima plaćamo naknadu zato što koristimo njihov novac“, naglašava Kurtić.
Vrednost tokena biće 1.000 dinara i kupuje se najmanje 10.
„Kao i svaka investicija i kupovina nosi određene rizike koji su dati u belom papiru i njega je odobrila Komisija za hartije od vrednosti. Mislimo da investitorima može da da dodatnu sigurnost jer radimo u strogo kontrolisanoj oblasti, imamo licencu Ministarstva finansija, obavezu revizije i tu reviziju objavljujemo na našem sajtu. Kupci tokena dobijaju mogućnost da ulažu u kompaniju koja ima dokazan biznis model, potencijal za rast i na taj način ostvaruju profit“, dodaje Kurtić.
Novac ide u privredu
Novac koji prikupljaju emisijom tokena, dodaje, direktno ide u privredu finansiranjem faktura, pomaže preduzećima da razvijaju biznis.
„Kupci tokena nakon kupovine na našoj platformi imaju nekoliko opcija za investiranje. Sve se svodi na odluku na koliko novac žele da daju nama na korišćenje za šta mi onda plaćamo različite naknade“, naveo je Kurtić.
Marko Janković napominje da konkretni token predstavlja digitalnu obveznicu.
„Zakonom o digitalnoj imovini definisali smo finansijski instrument koji ima praktično sve karakteristike obveznice, odnosno instrumenta duga kojim kompanija prikuplja novac za svoje poslovanje, kao što čini „Finspot“. U belom papiru definišu namenu novca, kao i sva prava kupca tok digitalnog tokena. Tokeni po karakteristikama mogu da podsećaju na tradicionalne finansijske instrumente, u ovom slučaju digitalnoj obveznici“, kazao je Janković.
Sigurnost korisnika
Prema njegovim rečima naš zakon je tehnološki neutralan.
„Nas kao regulatore ne zanima na kojoj tehnologiji token funkcioniše. „Finspot“ koristi Poligonovu mrežu koja sa svoje strane koristi eterove smart kontrakte. To je jedna decentralizovana mreža koja pruža dozu sigurnosti korisnicima da će njihovi podaci biti zaštićeni, budući da niko ne može na jednom mestu da sakupi sve podatke o samom instrumentu“, navodi Janković.
Dodaje da su tokeni, ako se posmatra iz ugla jedne kompanije koja pokušava da finansira poslovanje, konkurencija kreditima i bankama.
„Banke dominiraju našim finansijskim tržištem, a inovativni instrumenti predstavljaju dopunu onoga što banke pružaju. Imamo kompanije koje su male, inovativne, ali nemaju ono što banke najviše vole da vide – kolateral kada odobravaju kredite. U tom slučaju tokeni predstavljaju dobru alternativu, a investitori mogu da investiraju u te kompanije samo na osnovu biznis modela i poverenja da će kroz rast te kompanije moći da finansiraju obaveze prema investitorima“, ukazuje Janković.
Za sada, napominje, još nije odobrena nijedna licencu za kriptomenjače.
„Tim Komisije je predano radio i nadam se da vrlo brzo možemo da imamo prve rezultate. Tu smo imali najrazličitije zahteve, od kvalitetnih kompanija, do onih koji nisu možda na najozbiljniji način shvatili proces licenciranja. Svakako da neće sve kompanije dobiti i licence za obavljanje tih poslova. I kod tokena, imamo različite primere. Od „Finspota“ koji je vrlo ozbiljno shvatio ceo proces i brzo prošao proceduru. Sa druge strane, imamo potencijalne emitente koji su ceo proces izdavanja papira shvatili malo manje ozbiljno. Naš zadatak kao regulatora je da pre svega zaštitimo investitore i u tom kontekstu se trudimo se da sve što izađe u javnost bude dovoljno kvalitetno da investitorima pruži sve informacije da kvalitetno donesu odluku“, kaže Janković.
Digitalni evro i negativan stav centralnih bankara
Janković navodi da ne može da se saglasi sa izjavom predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard da kriptovalute ne vrede ništa.
„Obično centralni bankari imaju pristup kriptovalutama koji je apriori negativan. Kriptovalute, za njih niko ne garantuje, nemamo neku državu ili investiciju koja stoji iza njih. I ja razumem njihovu bojazan po stabilnost finansijskog sistema zbog pojave neke kriptovalute koja može uzdrmati tu stabilnost. Na kraju dana, ipak tržište određuje vrednost svega što se na njemu nađe“, napominje Janković.
EU, navodi, ozbiljno razmatra uvođenje digitalnog evra.
„Ozbiljno razgovaramo o mogućnosti i da Srbija uvede digitalnu valutu jednog dana. To je i dalje u fazi teoretske rasprave. Ako gledamo EU i količinu energije koju oni troše na svoje aktivnosti smatram da je to nešto o čemu treba ozbiljno razmišljati“, zaključio je Janković, piše RTS.