Anadolu Efes je imao napad za pobedu u prvom polufinalu Evrolige, turski sastav se odlučio da loptu u poslednjem napadu uruči Srbinu u ruke i nije se pokajao. Smešak Ergina Atamana dok je hodao ka Jorgosu Barcokasu kao da je govorio: „Šta da ti radim, ti nemaš Srbina da reši utakmicu“.
U svom rodnom gradu Micić se podigao i pogodio, iako u toku utakmice nije baš briljirao. Međutim, znalo se ko mora da reši duel.
„Ovo je Srbija, moralo je sve da ide preko Vase! Morao je da pogodi, ovo je njegova zemlja. Lako je bilo da odlučimo kome će poslednji šut, ali nemojte da mu kažete. Bio sam spreman i ja to da uradim, ali on je sve rešio kako treba“, rekao je Šejn Larkin i kasno svima stavio do znanja ko je glavni u Efesu.
Bivši igrač Crvene zvezde i Mege je posle utakmice govorio o srpskom mentalitetu, a sada je pojasnio šta je tačno mislio. I možda je upravo taj mentalitet ključ svih uspešnih pogodaka tokom istorije.
„Generalno kada se priča o mentalitetu to je malo i preuveličana stvar, kada se govori o srpskom mentalitetu. Ali, mislim da mi kao nacija imamo pozitivni stav prema teškim situacijama, volimo da preuzimamo odgovornost. Ja sam odrastao sa dosta kvalitetnih igrača koji su isto to radili i nadao sam se da ću i ja biti u toj nekoj poziciji. Nisam imao puno prilika da rešavam utakmice kao juče, ali je jako lep osećaj i mnogo mi je drago što se to desilo ovde“, rekao je Micić.
Njegov hitac protiv Olimpijakosa samo je nastavak priče. I odmah misli lete na pogotke Aleksandra Đorđevića protiv Huventuda 1992. godine, odnosno protiv Hrvatske 1997. godine na Evropskom prvenstvu. Zatim se poput perli nižu utisci i sećanje na trojku Dušana Kecmana 2010. godine protiv Cibone u finalu ABA lige, a smešak na lice tera i pogodak Miloša Teodosića 2010. godine preko Horhea Garbahose protiv Španije na Svetskom prvenstvu.
Sada porediti ili stavljati sve te trojke na neku listu po važnosti nije lako, jer je svaka bila spektakularna na svoj način. I sve su bile veoma, veoma važne. Kao što je bila i ova Micićeva, za finale Evrolige.
Pored ovih trojki, možemo da spomenemo i onu Saletovu sa oproštaja od košarke gde je pokazao da može da napravi „repliku“ čuvenih poteza kad god poželi.
U sećanju, kada smo kod trojki, ostaje i trojka Stefana Jovića protiv Hrvatske u generalnoj probi pred početak Olimpijskih igara 2016. godine. I to sa polovine terena.
Mnogi su smetnuli sa uma i trojku Milana Gurovića iz 2007. godine protiv Grčke kada je iz nemoguće situacije doneo produžetak (56:56).
Ako kažu da je istorija učiteljica života, onda u Real Madridu moraju da vode računa u finalu Evrolige. Jer, Anadolu Efes ima Vasilija Micića.
A, on je svoj „gen“ dokazao.