Italija ima predlog mirovnog plana za Ukrajinu

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kako je istakao, plan će zahtevati angažovanje raznih država i organizacija, uključujući Evropsku uniju i same UN.

Prema njegovim rečima, svima je jasno da rešenje krize u Ukrajini „može ići samo putem odlučnih diplomatskih aktivnosti, ali pre svega koordinisanih i zajedničkih aktivnosti na međunarodnom nivou“.

„Ovaj predlog sastoji se iz četiri oblasti, koje predviđaju prekid vatre, neutralnost Ukrajine, koja će biti obezbeđena međunarodnom političkom garancijom i povezana sa procesom stupanja u EU, izradu bilateralnog sporazuma Kijeva i Moskve o teritorijalnim pitanjima, posebno, o spornim regionima Krima i Donbasa, kao i potpisivanje novog multilateralnog sporazuma o reorganizaciji međunarodne ravnoteže, počev od odnosa Evropske unije i Rusije“, objasnio je zamenik italijanskog ministra.

Planom je predviđeno, dodao je italijanski zvaničnik, osiguravanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, „ali, pre svega“, postizanje mirnog rešenja u kom će EU biti pozvana da igra vodeću ulogu, „uzimajući u obzir direktne i brze ekonomske i energetske posledice krize po države članice i njenu geografsku blizinu Rusiji“.

Prema njegovim rečima, za ovaj ambiciozni projekat neophodni su koordinisani napori „pod okriljem Međunarodne grupe za saradnju, u kojoj bi učestvovale mnoge zemlje i međunarodne organizacije, kao što su UN i EU, kojima će biti naloženo formiranje mirovnih i posmatračkih misija, kontrola i višestrana koordinacija pomoći i podrške obnovi posredstvom donatorske konferencije.

Komentarišući plan Italije za regulisanje situacije u Ukrajini, šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je da uslove primirja sa Rusijom treba da određuje Kijev.

Ranije je Borelj izjavio da Evropska unija ne može postati posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine.

Pregovori Rusije i Ukrajine

Rusija je počela vojnu operaciju za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine 24. februara. Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da je njen cilj „zaštita ljudi nad kojima je kijevski režim osam godina vršio genocid i zlostavljao ih“.

Rusko-ukrajinski pregovori počeli su krajem februara. Delegacije su se dva puta sastale u Belorusiji, nakon čega je odlučeno da nastave svakodnevne pregovore putem video-konferencija. Krajem marta delegacije su održale novu rundu pregovora u Istanbulu.

Šef ruske delegacije, pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski je saopštio da je Ukrajina predala svoje pisane predloge za budući sporazum, te da je time Kijev prvi put za mnogo godina pokazao želju da se dogovara.

Ruska strana je odgovorila na taj gest Ukrajine odlukom da se primetno smanje borbena dejstva u pravcu Kijeva i Černigova. Moskva je, takođe, predložila da se susret predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, održi u isto vreme kada ministri inostranih poslova dveju zemalja budu potpisivali sporazum.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saoštio je kasnije da Ukrajina odustaje od sopstvenih predloga i da izaziva brojne provokacije kako bi zakočila pregovarački proces. On je dodao da je Ukrajina predstavila svoj nacrt sporazuma s Rusijom u kojem su očigledna odstupanja od odredbi u vezi s Krimom, utvrđenih na sastanku u Istanbulu, kao i u vezi s vojnim vežbama za koje se prvobitno obavezala da dobije saglasnost Rusije.

SVET

Peking zemljama G7: Fokusirajte se na mir, a ne na nezakonite sankcije

16 Maj 2022, 12:39

RUSIJA

Lavrov: Zapad pritiska Kijev da odugovlači pregovore, Zelenski često sam sebi protivreči

26 April 2022, 08:22

RUSIJA

Berlin: Za sada ne razmatramo korišćenje ruskih državnih sredstava za obnovu Ukrajine

20 Maj 2022, 16:01