VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Halit, natrijumov hlorid poznat je i kao kamena so, a novo otkriće naučnika sugeriše da bi ovaj prirodni mineral mogao da bude do sada nekorišteni resurs za proučavanje kako je nekada izgledala slana voda, dok organizmi zarobljeni u njemu mogu još uvek da budu živi.
Neverovatno otkriće ove nove studije takođe ima implikacije na potragu za drevnim životom, ne samo na Zemlji, već i u vanzemaljskim okruženjima, kao što je Mars, gde su identifikovane velike naslage soli kao dokaz drevnih, velikih rezervoara tekuće vode.
Organizmi nađeni u kamenoj soli ne izgledaju onako kako bi se mogli očekivati. Prethodni drevni mikrofosili pronađeni su utisnuti u stene stare milijardama godina. So, međutim, nije u stanju da očuva organski materijal na isti način. Umesto toga, kada se kristali formiraju u okruženju slane vode, male količine tečnosti mogu da budu zarobljene unutar njih. One se nazivaju tečnim inkluzijama, i to su ostaci vode iz kojih se kristalizovao halit.
Zbog toga su one veoma važne za naučnike, jer mogu da sadrže informacije o temperaturi vode, hemijskom sastavu vode, pa čak i atmosferskoj temperaturi u vreme kada je mineral nastao, navodi „Sajens alert“.
Naučnici su takođe pronašli mikroorganizme koji žive u novijim i modernim okruženjima gde se stvara halit. Ove sredine su izrazito slane, ali ipak otkriveno je da u njima uspevaju mikroorganizmi poput bakterija, gljivica i algi.
Isto tako, dokumentovani su mikroorganizmi u tekućim inkluzijama u gipsu i halitu, uglavnom modernim ili novijim, a nekoliko njih datira još iz antičkih vremena. Međutim, metoda identifikacije tih drevnih organizama ostavila je sumnju u to jesu li iste starosti kao i halit.
Geomikrobiolozi zbog toga postavljaju pitanje koje su najstarije hemijske sedimentne stene koje sadrže prokariotske i eukariotske mikroorganizme, piše naučni tim predvođen Sarom Šreder Gomez sa Univerziteta Zapadna Virdžinija u studiji objavljenoj u časopisu „Geologija“.
Naučnici su, da bi odgovorili na to pitanje, proučavali halit iz centralne Australije, koja je sada pustinja, a nekada je bila drevno slano more. Uzorci tog halita iz perioda neoproterozoika, stari oko 830 miliona godina, bili su netaknuti, što znači da je sve što je u njemu zarobljeno poticalo iz vremena kada su se kristali formirali.
Naučnici su u njima pronašli organske čvrste materije i tečnosti u kojima je bilo prokariotskih i eukariotskih ćelija. Tokom ultraljubičaste petrografije, neki od uzoraka pokazali su boje u skladu s organskim propadanjem, dok su drugi pokazali istu fluorescenciju modernih organizama, što ukazuje na, kako su naučnici naveli, nepromenjeni organski materijal, te je čak moguće da su neki organizmi još živi.
Tekuće inkluzije mogle bi da posluže kao mikrostaništa u kojima uspevaju male kolonije. Živi prokarioti već su izvađeni iz halita starog 250 miliona godina, pa je moguće da su bili živi i u halitu starom 830 miliona godina.
Naučnici u studiji navode da mikroorganizmi mogu da prežive u tečnim inkluzijama zahvaljujući tome što prolaze kroz metaboličke promene, kao što su preživljavanje gladi i faza ciste, ili koristeći organske komponente i mrtve ćelije kao hranu.
Njihovo otkriće moglo bi da pomogne u potrazi za eventualnim dokazima života na Marsu, budući da se na toj planeti mogu naći naslage sličnog sastava kakvi su uzorci iz Australije, dodaje se u studiji.