Devetog maja (odmah ću se ograditi – u slučajnosti i Deda Mraza ne verujem od detinjstva) Vaseljenska patrijaršija je priznala nekanonsku crkvu Severne Makedonije pod nazivom „Ohridska crkva“.
Ova odluka, između ostalog, kao i sve koje je doneo Fanar (istanbulski okrug Fanar gde se nalazi rezidencija poglavara Vaseljenske patrijaršije) poslednjih decenija, dodatno cepa pravoslavni svet.
Događaji vezani za „makedonsku autokefalnost“ počinju 1966. godine, a kao okidač u novijoj istoriji poslužili su događaji u Jugoslaviji kada je NATO pod rukovodstvom SAD uništio zemlju, kršeći sve međunarodne norme i prava. Posledice vidimo do danas, između ostalog i u crkvenoj sferi.
Fanar dosledno i uporno sprovodi politiku raskola na Balkanu. U intervjuu za Bi-Bi-Si, objavljenom 11. januara 2019. godine, arhiepiskop pamfilijski Danil (Zelinski) koji je 2018. godine imenovan za egzarha vaseljenskog patrijarha u Ukrajini, između ostalog je izjavio:
„Podržavam tezu da svaki narod, koji želi da ima svoju pravoslavnu crkvu, treba da ima pravo da je osnuje i da traži njeno priznanje od drugih pravoslavnih crkava. Između ostalog, ako je reč i o Makedoniji i Crnoj Gori“.
Uvek neumorno ponavljam – crkva nije klub interesovanja, a svoju „listu želja“ treba zadržati za sebe. Sve odluke koje povlače dalekosežne posledice po jednu sabornu apostolsku crkvu treba da se donose samo zajednički, da ih donose sve pravoslavne pomesne crkve.
Sa užasom gledam napred i razmišljam šta će ponovo priznati Fanar. Koga će od raskolnika postaviti u svoj lični helenski diptih? Uzimajući u obzir vetar iza okeana, to će biti „crkva letećeg špageti monstruma“ sa milozvučnim „Učenjem o pastafarijanstvu“.
Zato hoću da postavim pitanje: „Ko si ti, čoveče!? I šta ćeš ostaviti iza sebe, osim raskola, pustoši i nesreće? Šta ćeš reći Bogu?“.
Premda je ovo retorika. A u praksi - to je Sofija Carigradska (Istanbul) koja je čak izgubila status muzeja. To su oskrnavljene svetinje manastira Sumela (Trabzon) gde umesto muzike trešti disko. Možda bi trebalo obratiti pažnju na to šta se dešava u vašoj kući? Mada, da li uopšte postoji taj dom? Carigrad je pao 1453. godine i ostao je de jure samo na tablama grčkih aerodroma gde su letovi za Istanbul zovu carigradski. A Fanar će zadržati titulu, zasad. Možda ga i preimenuju u istanbulski, ako sultan dozvoli, u suprotnom možete izgubiti i turski pasoš sa državljanstvom. Ostaće tranzitne zone aerodroma. Dakle, i sa titulama je potrebna uzdržanost, što važi i za „sudije univerzuma“ koji sude tako da kontinentalno gube duhovno prisustvo.
Na Sinodu Vaseljenske patrijaršije, dokument po pitanju makedonskih raskolnika nazvan je „πρᾶξις“ t.e. „delanje, radnja“. Dakle, za ovakve postupke će morati da se odgovara, i to najverovatnije u ovom životu.
* Leteći špageti monstrum je božanstvo parodične religije
pastafarijanizma i internet fenomen (preuzeto iz otvorenih izvora).