VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Prema prof. dr Nebojši Tasiću, mast nikada nije ni izgubila na popularnosti, ali je u poslednjih 20 do 30 godina nutricionizam postao ne samo nauka već i pokret.
„Naučna i dnevna istina koju čujemo svaki dan nisu uvek iste. Naime, ovih dana se vidi u vestima da se traži ulje i sada se vidi po cenama masti, ona je skuplja od ulja“, rekao je Tasić za TV Prva, prenosi B92.
Naglašava da je proces obrade hrane poput prženja najnezdraviji i da ga definitivno ne treba praktikovati svaki dan.
„On je štetan jer se tada oslobađaju razne supstance koje deluju kancerogeno, te supstance dovode do infarkta i šloga, pa zaista o ishrani treba da se razgovara sa lekarom“, rekao je on.
Smatra da promene navika u ishrani nisu samo striktno vezane za dijetu i da ishrana treba da bude način života.
„Mast nije štetna, ali prženje svega stalno na masti je štetno, mnogo štetnije nego na ulju. Generalno su studije pokazale da te takozvane zasićene masne kiseline koje se oslobađaju veoma štetne i tu treba biti oprezan“, objasnio je on.
Tasić smatra da je holesterol kao supstanca neophodan za život, da bi funkcionisao organizam, membrane i enzimi neophodna je ipak mast.
„Bez masti mi ne možemo da živimo, možda će mene osuditi sada pojedini vegani i reći da oni mogu da žive na biljkama ceo život. Činjenica je da mogu, ali su masti sastavni deo našeg organizma. Ne smemo da generalizujemo masti i ulja. Jednostavno, i jedno i drugo je dobro ako se priprema na pravi način, treba biti umeren u svemu, ne treba svaki dan jesti hranu pripremanu na masti, pogotovo u varijanti prženja“, naglasio je on.
Lekar ističe da tokom prženja dolazi do resorpcije zasićenih masnih kiselina i drugih štetnih masti koje kada se nagomilaju u organizmu se ugrađuju u zid krvnog suda. Objašnjava da tada nastaje plak, koji se ugrađuje u krvne sudove mozga ili srca i raste, te da kada on pukne dolazi do šloga. Mada, po njemu, nije jedino samo mast za to kriva, već mesne prerađevine koje sadrže previše soli i drugih supstanci.