VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Manifestacija u Starčevu, nadomak Pančeva, otvorena je 26. aprila prigodnom svečanošću kada su lokalna biblioteka i obližnji trg dobili simboličan naziv „Meša Selimović“, koji će nositi u narednih godinu dana, saopštili su organizatori iz Doma kulture.
U okviru „Starčevačkih dana knjige“ gostovao je pisac Vladimir Kecmanović koji je prve večeri govorio o svom radu i raznim književnim temama. On je istakao da je Selimovićev roman „Derviš i smrt“ jedan od najboljih na ovim prostorima i da je nenadmašan pre svega kada je reč o kompoziciji.
Pisac i novinar Muharem Bazdulj je druge večeri manifestacije izneo niz podataka o Selimoviću, između ostalog da potiče iz osiromašene velikaške porodice, da je u isto vreme išao u gimnaziju sa Gojkom Stojčevićem, budućim patrijarhom Pavlom, ili da je u mladosti igrao fudbal za tuzlansku Slobodu.
Prema njegovim rečima, Selimović nije obećavao uspeh kakav je kasnije doživeo, pa je čak bio deprimiran kada mu nisu objavljivane priče u Politici, a sve se promenilo kada je napisao „Derviš i smrt“, i potom „Tvrđavu“.
Bazdulj je istakao da ima odlično iskustvo sa gostovanjima u manjim mestima i da to „uliva nadu da postoji glad za kulturom i u, uslovno rečeno, ruralnim sredinama, pa time i verovatnoća da će se izvan Beograda pojaviti neko ime kao što je Enes Halilović u Novom Pazaru ili Vladan Matijević u Čačku“.
Pomenuvši kao zanimljive romane Darka Ješića, Filipa Inđića i Vojislava Savića, Bazdulj je rekao da se boji da „postoji manjak recenzijske zajednice, pa neke knjige prođu bez ikakve medijske pažnje“, prenose organizatori „Starčevačkih dana knjige“.
Kako je navedeno, Bazdulj se osvrnuo i na situaciju sa ruskim umetnicima na Zapadu ocenivši da se „kako mrtvi tako i živi ruski pisci iz tih centara posmatraju kroz prizmu Putinove politike“.
Prema njegovim rečima, „takva situacija događala se tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, kada su stigmatizovani nemački umetnici zbog Hitlera, premda svako poređenje njega i Putina nije umesno“.
„Slično je, recimo, Alberto Moravija procenjivan po Musoliniju. Sve to je veoma zabrinjavajuće, jer zašto bi bila poljuljana umetnička pozicija nekog samo zato što se rodio u Rusiji i piše na ruskom jeziku“, istakao je Bazdulj.
On je rekao da je za vreme korone počeo raditi „na dva-tri, moderno rečeno projekata i svi su odmakli do neke tačke“, kao i da im vidi potencijalni završetak, ali ne zna šta će od toga najpre biti završeno.
U okviru manifestacije u Starčevu, između ostalog, prvog dana gostovanjem „Pesničkog karavana“ predstavilo se stihovima dvadesetak pesnika iz okruženja, a 28. aprila održana je promocija stripova izdavačke kuće „Veseli četvrtak“, kao i aforističko-satiričarski maraton Aleksandra Čotrića i Senke Pavlović, prenosi Tanjug.