VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Štucanje nije rezervisano samo za usta, ono počinje mnogo niže u vašem telu – u dijafragmi. Ona se nalazi između pluća i stomaka. Normalno, dijafragma se povlači naniže prilikom udisanja da bi vazduh ušao u pluća, a zatim se opušta kada izdahnete kako bi vazduh mogao da izađe iz pluća i dalje napolje kroz nos ili usta, navodi nutricionista Jasna Vujičić za Politiku.
Ako nešto iritira dijafragmu, pošto je reč o mišiću, ona se grči, pa vas primorava da iznenada udahnete vazduh u grlo, gde on udari u vaše glasne žice. One se tada naglo zatvore, stvarajući karakterističan „hik” zvuk. Obično štucate iz više razloga – neki od njih su fizički, a neki emocionalni. Najčešći razlozi su:
kada jedete prebrzo ili jedete previše hrane
kada ste nervozni ili uzbuđeni
prilikom konzumiranja gaziranih pića ili previše alkohola
kada ste u stresnim situacijama
kada gutate vazduh tokom sisanja bombona ili žvakaćih guma
Štucanje obično ne traje dugo, ali postoje slučajevi da traje danima, pa i znatno duže. Ginisov rekorder u dužini štucanja je Čarls Ozborn (SAD, 1894–1991) koji je štucao bez prestanka čak 68 godina. To ga nije sprečilo da vodi normalan život, ima decu i unuke i doživi 97 godina.
Dugotrajno štucanje obično nastaje zbog oštećenja ili pogoršanja stanja nerava povezanih sa dijafragmom. Sve od dlačica koje dodiruju bubnu opnu do upale grla može uticati na ove nerve, a u ozbiljnijim slučajevima tumor, gušavost ili cista na vratu mogu da ih oštete.
Štucanje koje traje takođe može biti zbog poremećaja centralnog nervnog sistema poput encefalitisa ili meningitisa, ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa ili otkazivanja bubrega. Lekovi poput steroida ili nekih sredstava za smirenje takođe mogu izazvati dugotrajnu pojavu štucanja.
Čak i određene medicinske procedure, posebno one koje zahtevaju anesteziju, mogu izazvati štucanje. Ako štucate duže od dva dana, ili ako je štucanje toliko jako da ometa jelo, disanje, spavanje ili vam izaziva uznemirenost, trebalo bi da zakažete pregled kod svog lekara.
Takođe, sa svojim lekarom podelite i ako imate bilo kakav bol u stomaku, groznicu, kratak dah, povraćate ili iskašljavate krv dok štucate.
Ako se nadate da ćete prestati sa štucanjem ako visite naopačke ili ako vas prijatelj uplaši, nema naučnih dokaza da ovo deluje. Obično se savetuje da pijete vodu u malim gutljajima bez prestanka dok ne popijete celu čašu vode. Ovo najčešće uspeva.
Međutim, neki stručnjaci smatraju i da je zadržavanje daha dobra tehnika da prestanete da štucate. Sedite na stolicu, udahnite i zapušite nos i usta. Zadržavajući dah pognite se unapred i čekajte tako 30 do 40 sekundi. Potom izdahnite i polako udahnite. Ova tehnika predviđa da se ugljen-dioksid nakuplja u vašim plućima, što može opustiti dijafragmu.
Ako ništa drugo ne uspe, a štucate nekoliko dana ili duže, vaš lekar vam može predložiti lekove kako bi na taj način stavili tačku na taj neprijatan osećaj.