VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Njegove reči u intervjuu za N TV su podsetile na izjavu evropske komesarke za antimonopolska pitanja Margret Vestager, koja je savetovala stanovnike EU da „kontrolišu svoje tuširanje i tuširanje svojih tinejdžera, a kada isključe vodu, mogu da kažu ‘Eto ti, Putine‘“.
Prema Milerovim rečima, ako Nemačka prekine isporuke iz Rusije, rezerve gasa u zemlji trajaće do kraja leta ili najkasnije do početka jeseni.
„Ali tada će skladišta biti prazna. I ne bismo želeli da imamo takvu situaciju pre zime“, rekao je zvaničnik.
Usred sve većeg pritiska na EU da doda ruske nosače energije na svoju već ogromnu listu sankcija u vezi sa Ukrajinom, Nemačka je prošlog meseca pokrenula plan za hitne slučajeve za upravljanje snabdevanjem gasom koji bi mogao da rezultira racionalizacijom energije i davanjem prioriteta domaćinstvima i kritičnoj infrastrukturi, kao što su bolnice, proizvođači lekova i hrane. U intervjuu za „Cajt“ ranije ove nedelje, Miler je takođe upozorio građane da ne uzimaju ovaj plan zdravo za gotovo i da počnu da smanjuju luksuz u domaćinstvu.
EU je prošle nedelje odobrila novi paket sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza uglja, počev od avgusta. Nemačka pojačava napore da smanji ruske isporuke, ali Berlin kaže da bi moglo potrajati do leta 2024. godine da bi se u potpunosti prekinula zavisnost od ruske energije. Ruska nafta sada čini 25 odsto nemačkog uvoza, u odnosu na 35% početkom februara. Uvoz gasa je takođe smanjen na 40 odsto sa prethodnih 55 odsto. Ruski uvoz kamenog uglja je prepolovljen, na 25 odsto, prenosi RT.
Pozivi da se prekine oslanjanje Evrope na rusku energiju porasli su nakon što je Moskva 24. februara pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini. Rusija kaže da operacija ima za cilj demilitarizaciju i „denacifikaciju“ susedne države, ali mnoge zapadne zemlje smatraju taj potez ničim izazvanom agresijom. Kao rezultat toga, SAD, Velika Britanija, većina EU i brojne druge zemlje su udarile Moskvu ekonomskim zabranama i ograničenjima kako bi izvršile pritisak na Rusiju da prekine operaciju. Međutim, sankcije do sada nisu zabranile uvoz energenata iz Rusije, pošto se mnoge nacije u velikoj meri oslanjaju na rusku naftu i gas.