VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Amandmanom, koji je Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH dostavljen 12. aprila, Demokratska fronta želi da u Ustav upiše da je „država Bosna i Hercegovina titular i vlasnik“ državne imovine, najavio je predsednik kluba ove stranke Dženan Đonlagić.
Priznanje da je državna imovina vlasništvo RS
Prema rečima profesora međunarodnog prava iz Banjaluke, Milana Blagojevića, u predlogu Demokratske fronte, između redova se može pročitati da ova stranka predlaganjem ovakvog amandmana na Ustav BiH indirektno priznaje da BiH nema državnu imovinu, uprkos odlukama Ustavnog suda BiH.
„Prvo Ustavni sud BiH protivustavno stvori svoju normu u predmetima u kojima je odlučivao i u kojim odlukama je rekao da su šumsko i poljoprivredno zemljište, rudna bogatstva, reke, jezera, u vlasništvu BiH i da ona treba da donese zakon o tome iako iz teksta Ustava BiH proizilazi suprotno, da su entiteti vlasnici svega toga. A onda, tako neustavno stvorenu normu sada žele da pretvore u slovo Ustava“, objašnjava Blagojević.
Ova činjenica govori da sadašnji Ustav BiH propisuje da je imovina o kojoj se radi vlasništvo entiteta – da nije tako, ne bi bilo potrebe da se amandman na Ustav uopšte predlaže, dodaje on.
„Oni upravo ovim amandmanom dokazuju da sadašnji tekst ustava propisuje da je imovina vlasništvo entiteta, a ne BiH i to proizlazi iz odredbe Ustava u kojoj se kaže da sve ono što ustavom nije dato u nadležnost zajedničkim institucijama jesu državne funkcije entiteta“, ističe naš sagovornik.
Osim toga, dejtonska BiH nastala je metodom agregacije. To, prema Blagojevićevim rečima, da su se do tada dve samostalne celine, koje su imale vlasništvo nad imovinom, Dejtonskim sporazumom udružile i dogovorile da stvore BiH. Međutim, nisu se saglasile da imovinu koju unose, prenose na zajedničke institucije.
Omča oko vrata Republici Srpskoj
Procedura za promenu Ustava BiH je takva da se on menja amandmanskim putem, a odluku o promeni donosi dvotrećinska većina prisutnih koji u Predstavničkom domu glasaju. Kada takvu odluku usvoji Predstavnički dom, procedura se nastavlja u Domu naroda, u kome se može pozvati na vitalni nacionalni interes.
Blagojević je, kako kaže, siguran da Parlamentarna skupština ovakav amandman neće usvojiti ni u jednom domu Parlamentarne skupštine BiH, jer ga neće usvojiti srpski poslanici.
Međutim, hipotetički govoreći, usvajanje ovakvog amandmana, značilo bi da su entiteti razvlašćeni od prava svojine koje imaju po sadašnjem Ustavu BiH, a za Republiku Srpsku, kako kaže Blagojević, to bi bila omča oko vrata. Pod nepokretnom imovinom podrazumevaju se reke, šume, vojni objekti, građevinska, poljoprivredna i druga zemljišta, nekretnine i drugi objekti. Pod pokretnom, pak, umetnička dela, rukopisi, knjige, naučne i druge zbirke i arhivi.
„Državu državom čini, između ostalog i njeno vlasništvo i svojina nad svim ovim nabrojanim dobrima. Kakva će to biti federalna jedinica koja o tome ne može da odlučuje“, pita se Blagojević.
Podsećamo, pitanje državne imovine u BiH ne može da se reši više od petnaest godina. Dok Ustavni sud BiH, u svojim presudama smatra da su, na primer, titulari šumskog i poljoprivrednog zemljišta zajednički organi vlasti, dotle se iz Republike Srpske protive ovakvim odlukama smatrajući da je to zadiranje u pitanja nadležnosti entiteta koje su garantovane Dejtonskim sporazumom. Nedavno je Narodna skupština Republike Srpske usvojila Zakon o nepokretnoj imovini, prema čijem slovu je ona u vlasništvu Republike Srpske, a samozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit, iskoristio je „bonska ovlašćenja“ kako bi taj zakon suspendovao.