Nemački predsednik čestitao je Vučiću rečima da očekuje od Srbije da uvede sankcije Ruskoj Federaciji po ugledu na EU.
Ucena iz Berlina
Berbok je rekla da je zbog rata u Ukrajini „koji ima za cilj i podelu Evrope“ važno da EU podrže zemlje koje su na putu ka članstvu, a posebno je apostrofirala Srbiju.
Tako je u Srbiji iz Berlina, odmah nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora stigla, stigla nedvosmislena ucena.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević tvrdi da, bez obzira na sve, Srbija neće odustati od svojih državnih i nacionalnih interesa i odnosa sa Rusijom.
„Ovo je čist pritisak i interesantno je što je Nemačka preuzela štafetu i to na vrlo direktan način. Ponovno pozivanje na evropsku perspektivu i EU je pitanje koje i nema značenje jer ceo taj proces stoji godinama. Drugim rečima, i da postupimo drugačije, nema nikakvih garancija koje bi ukazale na napredak Srbije na putu ka EU,“ objašnjava Milivojević.
Štap i šargarepa: EU ili Rusija
Drugim rečima, navodi naš sagovornik, u pitanju je čista ucena koja u osnovi ima geopolitički interes Zapada i EU u ovom trenutku.
„Srbija niti je učesnik sukoba niti nije na bilo koji način povezana sa dešavanjima u Ukrajini tako da nema razloga da ne bude na poziciji koju je i ranije imala na putu ka EU, pre ucena,“ kaže Milivojević.
Osim zahteva da se Rusiji uvedu sankcije, nemački predsednik je Vučića podsetio i na problem sa Kosovom i Metohijom koji ima ključni značaj.
„Očigledno je da pritisak raste, kao i da sve vezano za rusko–ukrajinski sukob postaje složenije i da na zapadu na nek način gube strpljenje. Pritisak će još da raste, ali Nemačkaje ta koja je postala kolovođa tih pritisaka i koja daje do znanja da podiže lestvicu svog interesovanja i angažmana u regionu,“ kaže Milivojević.