Srbiji se iznenada ukazala velika šansa – na letu za Rusiju

Aćimović, koji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predaje grupu predmeta koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom dodaje:

Pored stava da se letovima Beograd – Moskva ne krše sankcije EU, Evropska komisija dala je dodatna obrazloženja u vezi primene sankcija nametnutih Rusiji, u kojima, između ostalog, stoji da je ruskim državljanima dozvoljeno da slobodno koriste avio-kompanije iz zemalja EU, sa izuzetkom ruskih državljana kojima je eksplicitno EU regulativom zabranjeno da putuju u države Unije.

„Er Srbija“, kao kompanija čije sedište nije u EU, svakako ima pravo da ruske državljane prevozi u zemlje EU, ali i u Rusiju, dok god ne postoji zabrana koja se odnosi na određenog pojedinačnog putnika.

Aćimović za Sputnjik kaže da je vest očekivana i da Srbija mora da iskoristi ovu priliku, kako god to surovo zvučalo zbog onoga što se dešava u Ukrajini.

„Da mogu da savetujem i urgiram, uzeo bih odmah još nekoliko aviona na lizing, stavio ih u našu flotu i upotrebio ih da se leti za Moskvu. Generalno, Srbija ne sme sebi da dozvoli da izgubi veze sa ruskim tržištem, ne samo kod onoga na šta prvo pomislimo, na naftu i gas. Srbija ne sme suštinski da izgubi veze sa Rusijom. Znate li koliko nama ovo šteti poslu, recimo sa izvozom jabuka, ko zna kuda idu naši kamioni, koliko se putuje do Rusije, koliko su veći transportni troškovi“, kaže Aćimović.

On podvlači da je ovo šansa koju Srbija ne sme da propusti, ne samo zbog avio – prevoza. Kaže da je ovo trenutak kada treba da od Turske učimo kako se koriste iznenadne ekonomske povoljnosti.

„Vidimo da se Turska dovoljno pametno ponaša da ne uvede sankcije Rusiji, a tek zašto bi smo mi to radili. Turska će da bude jako ozbiljan, ne samo logistički porednik Rusije, već i privredni, a što se tiče avio – saobraćaja, Srbija može da bude jedan dobar hab, ne samo za letove iz Evrope. Srbija može da bude i dobar ekonomski hab gde će zapadne firme prebaciti svoje poslovanje, iz Rusije u Srbiju. Možemo da probamo da namestimo da i od jednih i od drugih imamo koristi“, ističe Aćimović.

Upitan kako da „Er Srbija“ dođe do letilica za dodatna putovanja do Moskve, on objašnjava da se suštinski lizing aviona ne razlikuje od lizinga automobila i da je to jedan od glavnih poslovnih modela avio – saobraćaja u poslednje vreme, posebno u zadnjih desetak godina.

„Taj trend je itekako prisutan u svetu. Neke avio – kompanije kupuju avione, a neke ih uzimaju od lizing kuća, tako da praktično avio - kompanije nisu vlasnici, već su vlasnici lizing kuće. U suštini, stvar funkcioniše jednostavno, kao što neki hotel može da se iznajmi na lizing, da njime upravlja poznati hotelski brend“, objašnjava Aćimović i dodaje da je za malu, ali regionalnu kompaniju uvek jeftinije ići na iznajmljivanje.

Srbija ima još jednu mogućnost, da za letove u Rusiju otvori još jedan aerodrom, „Konstantin Veliki“ u Nišu, jer, iako je reč o manjem aerodromu, on može da primi sve tipove putničkih aviona.

„Pitanje je samo ekonomske opravdanosti, da li ima dovoljno tražnje, odnosno, da li je onima koji doleću iz Rusije pre svega interesantan Beograd i okolina ili im je interesantan i Niš i okolina. Avioni apsolutno mogu iz Niša da poleću, samo je pitanje operativnosti „Er Srbije“, da li ima dovoljno aviona, da li može dodatno da ih iznajmi na lizing. “, kaže naš sagovornik.

On ističe da Srbija pre svega mora da pokuša da održi saobraćaj, da joj više ne poturaju lažne dojave o bombama.

Posle uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji „Er Srbija” je preuzela slotove „Aeroflota” i neko vreme imala 15 letova nedeljno ka Moskvi, ali se zbog pritisaka koji su stizali iz Evrope i lažnih dojava o bombama, vratila na osam letova nedeljno.

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je predistražni postupak protiv nepoznatih izvršilaca u pravcu krivičnog dela - terorizam. Onima koji prete lažnom bombom u avionu preti kazna od šest meseci do doživotne kazne zatvorom.