Vrhunac histeričnog rata: Marvelovim junacima udarili na Dostojevskog i Čajkovskog /video/

Komentarišući nameru zapadnih zemalja da dugom spisku sankcija usmerenih ka Rusiji dodaju i najvrednija dela i autore koje je ruska kultura dala svetu, poput Čajkovskog ili Dostojevskog (jedan je skinut sa repertoara dok je predavanje o delu Dostojevskog otkazano na Milanskom univerzitetu) Hamović podseća da smo se kao čovečanstvo u istoriji više puta sa tim susretali.

„Prvo zapalite knjige, a onda iza toga palite i autore i sve one koji iza tih autora stoje. Rekao bih da ovde nije reč o Dostojevskom, piscu koji je ostavio onu vrstu univerzalnog značenja, onu vrstu duha koji je došao iz njegovog pera a predstavlja zemlju, narod, građane jedne velike i važne zemlje i kulture. Ukidanje jedne takve kulture je ono što sada postaje opasno. Zato je u ovom trenutku veoma važno da pokažemo ljudsku glupost na delu. Kad neko izbriše Čajkovskog sa repertoara on pokazuje umanjenu inteligenciju i jednu vrstu histeričnosti u donošenju odluka. A histeričnost i brzopletost je nešto što ne pripada kulturi. Kulturi može pripadati strast koja je kanalisana i koja je okrenuta istinskim vrednostima i koja ljude spaja“, podseća Hamović.

Za filmskog reditelja Milutina Petrovića važno je istaći da je sve što se ovih dana dešava u službi rata.

„To je rat koji se možda i oduvek vodi između raznih civilizacija. Narativ čitave te strane je da je Putin iracionalan, a da je ovo borba civilizovanog sveta protiv necivilizovanog, protiv varvara. U okviru tog rata koji uključuje i mogućnost korišćenja nuklearnog oružja, jedan bočni armijski udar je da se ta druga strana mora eliminisati i na ovakav način. A Dostojevski je civilizacija, za mene su on i Šekspir apostoli i nema ništa više od toga. To je, dakle, rat koji ja osećam kao rasizam, decenijski rasizam prema Rusima, a onako u zagradi i prema Slovenima. I još u većoj zagradi prema `svima njima tamo`. To smo svi mi neki tamo“, dodaje Milutin Petrović.

On podseća da se civilizacije uvek bore tako što zajedno sa buzdovanima i kopljima nude i mitove, kulturološke artefakte kojima se u stvari pobeđuje.

„Ne možeš da pobediš tako što dođeš na neku teritoriju tenkovima, nego pobeđuješ tako što ljudi pristanu na ono što ti predstavljaš. Amerika i ta cela sila je nudila nama – a ja to prvi mogu da kažem jer sam formiran na toj kulturi – džez, Luja Armstronga, Elvisa Prislija, Čaka Berija, Frenka Sinatru, Džona Forda, filmove kao što su „Prohujalo sa vihorom“ ili „Neki to vole vruće“… To je bila njihova sila. Ne meka, to je za mene bila sva moć koja postoji na svetu. I kad se neko predstavi sa time, onaj s druge strane samo kaže, uh, šta ćemo sad s tim, nemamo ništa veće od toga. Ali, ono što nude poslednjih 20, 30 godina je skandal: Marvelove filmove. Oni su izgubili na civilizacijskom planu, a pri tom se u svim njihovim filmovima godinama emituje nepodnošljivi neukus rasizma prema Rusima. Ja koji nisam rusofil i, kao što rekoh, formiran sam na toj drugoj strani, počeo sam da patim nad njihovim odnosom prema toj civilizaciji koju su mi dali. Oni su izgubili svoju civilizaciju“, kaže Petrović i dodaje da je sada sve potpuno obrnuto.

„Gledam strahovito neuračunljive i strahovito pokvarene ljude kako govore da ne postoji nijedan logički razlog zašto Rusi ovo rade. A u filmu koji je radio Oliver Stoun 'Razgovori sa Putinom' ima bar 45 minuta u kojima Putin objašnjava priču o Ukrajini. Ti, dakle, možeš da misliš da on nije u pravu, ali ne možeš da kažeš da je ovo iracionalni potez. Pa ako ne možete da shvatite, bar pogledajte, pa onda sudite o tome“, smatra reditelj Petrović.

Direktr „Klija“ kaže da je važno da se o nekim činjenicama obaveste oni koji imaju potrebu da dogmatski i pravolinijski postanu deo opšte histerije.

„Šta je naša najveća civilizacijska privilegija? To je jedna vrsta moći individue, a to znači da se mi opredeljujemo da živimo ne u blokovskoj podeli, ne da budemo službenici jedne od ideologija, nego da budemo iznad toga, jer nam to umetnost omogućava. Razmena, sloboda, to su paradigme umetnosti. Ali, pogledajte, tako je i kada je reč o sportu ili nekim drugim aktivnostima koje takođe brišu granice, zahvaljujući onomne što čine za civilizaciju. Šta se sada dogodilo? Dogodilo se da se upravo takvim pojedincima, samo zato što su određene nacije, zaustavlja mogućnost da se oni takmiče pod svojom zastavom. To je ponižavajuće ne za one nad kojima se to izvršava nego za onog ko je napravio tu budalaštinu. Za onoga ko je dirigenta Gergijeva izbacio sa mesta na kom je bio u Berlinskoj filharmoniji samo zato što je Rus. To su uslovi u kojima se briše čitava jedna kultura, jedna civilizacija, sa namerom da se umesto meke moći dovede sada – tvrda moć. A tvrda moć ima drugi smisao, a to je da se ne uzimaju samo resursi iz umetnosti neko i neki drugi, do kojih je nekome stalo.“

Za Milutina Petrovića jedna od važnih karakteristika umetnosti jeste da ona, kako kaže, ide iz srca, iz nadahnuća, iz inspiracije, kao kontakt sa onostranim, što joj omogućava da i jako komplikovane algoritme reši na jednostavan način.

Na podsećanje da već dugo prisustvujemo prekrajanjima i prevrednovanjima velikih dela kulture, da su na udar došli i Orvelova „1984“ zbog „uznemirujućih sadržaja“, a nedavno i Hemingvejev roman „Starac i more“ zbog „eksplicitnih scena ribolova“, Milutin Petrović nudi jasan odgovor:

„Ta civilizacija je potpuno prsla, oni su iracionalni. Gledam očigledno iracionalne ljude koji mi se preko medija obraćaju pričajući mi da su oni civilizacija a da je ono protiv njih iracionalno. To je uvredljivo, to je Monti Pajton. Ta histerija voditeljki Bi-Bi-Sija koje ne mogu više da se uzdrže od ludila, ili Si-En-En koji je parodija. Njima se dogodio Marvel, tamo nema nikoga da obeleži godišnjicu Džona Forda zato što prave Marvele. Već 30 godina sve što se radi u Holivudu meri se time koliko je šta zaradilo. I to je ok, ali oni ne shvataju da su - koliko god Marvelovi filmovi zaradili –oni užasno glupi. Možda je ta duboka država Amerike bustovala Luja Armstronga, ali Luj Armstrong tako fenomenalno svira. Oni su to radili nekada, a sada nemaju više Armstronga nego imaju Spajdermena! Prodaju mi mit o čoveku koga je ujeo pauk pa onda on skače po soliterima! Pa to je imbecilno! I to svi vide.“

Hamović podseća da u ovom trenutku postoji nešto što se zove kultura odricanja ili kultura ukidanja.

„To podrazumeva vrstu histerične vrlo brze i efikasne akcije u kojoj proglasite nekoga krivim i razbijete ga. Ta histerija suđenja je sada vrlo prisutna. I to je - rasizam. Opasnost je u tome što će sad neki ruski umetnik samo zato što je Rus plaćati visoku cenu. Zadatak umetnosti i umetnika je da se sa tim izbore“.