DRUŠTVO

Kako manjak sna utiče na emocije

Svi znaju da je za jasno razmišljanje potrebno dovoljno spavati, ali mehanizmi te povezanosti sa naukom još uvek nisu potpuno jasni. Talma Hendler sa Univerziteta u Tel Avivu pokušala je da istraži zašto nedostatak sna dovodi do preterano emotivnih reakcija.
Sputnik
U njenom eksperimentu učestvovalo je 18 dobrovoljaca. Proveli su neprospavanu noć, tokom koje su istraživači u više navrata testirali koliko su učesnici bili pospani, a ne čudi što im se s vremenom sve više spavalo. Ispitanici su podvrgnuti skeniranju mozga – jednom nakon prospavane noći, a drugi put nakon 24 sata budnosti.
Tokom praćenja, volonteri su obavljali zadatke, poput utvrđivanja u kom smeru se kreću žute tačke na ekranu. Pritom su se one pomicale u pozadini raznih slika, od kojih se neke mogu svrstati u ugodne (mačići, zaljubljeni parovi), neke u neugodne (osakaćena tela, zmije), a ostale u neutralne (krava ili kašičica).
Kada su ispitanici završili zadatak nakon noći spavanja, brzo su odredili smer kretanja tačaka na pozadini emocionalno neutralnih slika. No, nakon neprospavane noći, rezultati su im bili loši, bez obzira na to da li je pozadinska slika bila neutralna ili emocionalno nabijena.
Možda je činjenica da nedostatak sna negativno utiče na sve aspekte mozga, ali postoji još jedna verzija. Moguće je da mozak lišen sna počinje emocionalno da reaguje i na neutralne nadražaje.
Kako bi dobili detaljniju sliku, skupina istraživača na čelu s Talmom Hendler sprovela je još jedan eksperiment. Ovog puta poslužili su se funkcionalnom magnetnom rezonancom koja se može koristiti za procenu aktivnosti različitih područja mozga. Subjektima su prikazane slične slike onima koje su videli tokom skeniranja mozga, a rezultat je bio isti.
Pospanima su sve slike bile odbojne, odmornim volonterima samo one koje su nosile emocionalni naboj. Otkrili su da se amigdala, regija mozga povezana s emocijama, kod dobro odmornih dobrovoljaca aktivirala samo kada su videli slike s emocionalnim nabojem. Kod onih koji su bili lišeni sna, reagovala je i na neutralne slike.
Istraživači su takođe otkrili neuobičajenu aktivnost u području mozga ispitanika zvanom prednji cingularni korteks, za koji se smatra da reguliše aktivnost i emocije amigdale. Kod pospanih dobrovoljaca oba područja mozga bila su aktivirana u isto vreme. Međutim, kod osoba lišenih sna činilo se da nisu sinhronizovane – prednji cingularni korteks se često nije aktivirao tokom aktivacije amigdale. Očigledno, ovo područje mozga nije u stanju da kontroliše naše emocionalne reakcije ako ne spavamo dovoljno.
Prema Talmi Hendler, ovi eksperimenti pokazuju da zbog nedostatka sna imamo prenagljene reakcije na najobičnije svakodnevne situacije. „Mozak gubi sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, kao da sve oko njega postaje važno”, zaključuje ona, prenosi „Siti magazin“.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Sindrom varalice, mehanizam koji vas pogađa a da toga niste svesni
DRUŠTVO
Pobedite nesanicu: Šta treba jesti pred spavanje za kvalitetan san
DRUŠTVO
Zašto vikendom ne treba spavati duže
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Čudotvorna tehnika spavanja koju su koristili Dali i Edison: Granica sna i budnosti
Komentar