NAUKA I TEHNOLOGIJA

Galaktički katastar: Gde se tačno nalazi Sunce, a gde smo mi

Sunce sa svojom svitom planeta među kojima je i naša Zemlja nalazi se na idealnom mestu u galaksiji. Kažemo da je ono idealno jer baš to mesto omogućava da mi postojimo.
Sputnik
U središtu galaksije nalazi se galaktičko jezgro sa džinovskom crnom rupom i gusto postavljenim zvezdama. Taj prostor je ispunjen silnim zračenjem i tu života teško može biti. Tu šibaju snažni zvezdani vetrovi i svi mogući zraci od kojih neki imaju visoke energije – pa prema tome, život koji bi podneo takve uslove ne možemo ni da zamislimo, piše „Nacionalna geografija“.
Ova detaljna mapa sa komentarima prikazuje strukturu Mlečnog puta
Opet, periferija galaksije oskudeva elementima koji su neophodni za formiranje živih organizama i tu život nema od čega da nastane. A mi smo u zlatnoj sredini između ove dve krajnosti i nalazimo se na oko 26.000 svetlosnih godina od centra galaksije. Ali gde?
Mlečni put je disk zvezda prečnika 100.000 svetlosnih godina, a debljine oko 2000 svetlosnih godina koji sadrži između 100 i 400 milijardi zvezda – ne zna se tačno koliko. U središtu nalazi se prečka sačinjena od zvezda. Iz nje izvijaju se kraci zvezda. Ima ih četiri primarna i više sporednih. U jednom živimo mi, na njegovoj unutrašnjoj ivici između dva primarna kraka: kraka Strelca (Sagittarius) i kraka Perseja. Taj naš krak smo nazvali Orion-Kignus krak, ili jednostavnije Orionov krak.
Orionov krak
Ovaj naziv krak je dobio po svom položaju posmatrano sa Zemlje. U zimskim noćima na vedrom nebu lako možemo da uočimo džinovsko i jedno od najlepših sazvežđa koje je još u staro vreme dobilo ime po mitskom lovcu Orionu. E u tom sazvežđu, posmatrano sa naše planete, vidimo mnoge svetle objekte koji pripadaju dalekim područjima Orionovog kraka.
Orionov krak je širok, kako astronomi procenjuju oko 3500 svetlosnih godina, a dug je preko 20.000.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
„Složeno srce Mlečnog puta“: Astronomi uspeli da snime centar naše galaksije /foto/
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Veliko iznenađenje u svemiru: Otkrivena „mama“ — crna rupa koje ne uništava, već rađa zvezde
Da brojimo zvezde: Ko su naše galaktičke komšinice
Komentar