Ovaj kosmički fenomen je zapravo pokriven nusproizvodom helijuma koji sagoreva i verovatno je rezultat spajanja zvezda.
Uobičajene zvezde imaju površinu koja se sastoji od vodonika i helijuma, ali one koje su otkrili profesor Klaus Verner i drugi nemački astronomi na Univerzitetu u Tibingenu, imaju površinu prekrivenu ugljenikom i kiseonikom — pepelom od sagorevanja helijuma, navodi „Independent“.
„Nove zvezde“ takođe imaju drugačije parametre poput temperature i poluprečnika, koji ukazuju na to da je kod njih i dalje prisutno sagorevanje helijuma u jezgrima.
„Verujemo da su se zvezde koje su otkrile naše nemačke kolege možda formirale u veoma retkoj vrsti spajanja dve zvezde — belih patuljaka“, rekao je dr Miler Bertolami sa Instituta za astrofiziku La Plate, vodeći autor rada koji bi mogao da objasni njihovu reakciju.
Beli patuljci su ostaci većih zvezda koje su potrošile svoje nuklearno gorivo i veoma su mali i gusti. Kada su ovi patuljci u bliskim binarnim sistemima, zbog gravitacionih talasa, mogu se povremeno spojiti.
„Obično spajanja belih patuljaka ne dovode do formiranja zvezda obogaćenih ugljenikom i kiseonikom“, objasnio je dr Bertolami.
„Ali verujemo da, za binarne sisteme formirane sa vrlo specifičnim masama, beli patuljak bogat ugljenikom i kiseonikom može biti drugačiji, i završiti bogat helijumom, što dovodi do formiranja ovih zvezda“, dodao je on.
Nijedan trenutni model poznatih zvezda ne može u potpunosti da objasni novootkrivene zvezde. Potrebno je više modela da se proceni i definitivno utvrdi da li se opisana spajanja zaista mogu desiti.
„Obično očekujemo da zvezde sa ovim površinskim sastavima već završe sa sagorevanjem helijuma u svojim jezgrima i da budu na putu da postanu beli patuljci. Ove nove zvezde predstavljaju ozbiljan izazov za naše razumevanje evolucije zvezda“, objasnio je profesor Verner, preneo je RTS.