„(Predsednik Rusije Vladimir) Putin veoma je dosledan u pristupu našim, pa, da kažemo partnerima, ali, nažalost, oni su sada više protivnici nego partneri. On otvoreno postavlja pitanja i očekuje direktne odgovore. I kako je 2007. direktno postavljao pitanja, tako je i 2022. direktno postavio pitanja u nacrtima ta dva dokumenta koja su predata Vašingtonu i NATO-u. Nismo dobili direktne odgovore“, objasnio je Peskov.
Prema njegovim rečima, ruska strana vidi pokušaje da se pažnja usmeri na sporedna pitanja.
„Štaviše, konstatujemo pokušaj da se koncentriše na drugostepene detalje i pokušaj da se izbegne bilo kakvo razumevanje pitanja koja su za nas kritična. Ali, ni malo ne sumnjam da će predsednik Putin i dalje biti dosledan u svom stavu i da će insistirati da pitanja koja su za nas zapravo egzistencijalna pitanja, da ta pitanja ne ostanu bez pažnje i da se ne ignorišu“, istakao je on.
Odnosi sa SAD
Peskov je objasnio da postoje pozitivne strane u radu sa aktuelnom američkom administracijom, među kojima je postojanje određenih kanala za dijalog, s obzirom da je pre par godina dijalog bio na nuli, ali, nažalost, odnosi između Rusije i SAD „faktički leže na podu“.
„Ovde se, verovatno, kao pozitivno može navesti da, koliko god da je teško u drugim oblastima, ipak postoje određeni kanali za dijalog. U dijalogu su šefovi država, dijalozi su u toku i u drugim oblastima. To je plus. To je plus jer, znate, pre samo par godina naš dijalog je bio na nuli, nije bilo kontakata kao takvih. Ali u ostalom, nažalost, u bilateralnim odnosima možemo govoriti samo o minusu. Nalazimo se na veoma niskom nivou. Oni zapravo leže na podu“, konstatovao je Peskov.
Uticaj Vašingtona na EU
Vašingtonu nikada nije nedostajala istrajnosti u pokušaju da utiče na svoje partnere u Evropi, navodeći šta i ko treba da radi, a Moskva se nada da će u Evropi prevladati razum i ona će razmišljati o svojim interesima, dodao je on.
„Evropske države dosledno i veoma energično pokušavaju da ojačaju pravac spoljne politike i bezbednosti u svojim integracionim procesima. To je jedan od stubova koji je uvek šepao u Evropskoj uniji i Evropljani očajnički pokušavaju da povećaju spoljnopolitičku ulogu Evropske unije u svetskim poslovima. To im baš i ne uspeva. Prvo, uticaj Vašingtona je i dalje veoma jak. Sjedinjenim Američkim Državama nikada nije nedostajalo upornosti, pa čak ni onog kaubojskog pristupa u pokušaju da utiču na svoje partnere u Evropi. Oni otvoreno govore šta ko treba da uradi, a ako se neko sa time ne slaže, direktno govore šta će im se desiti zbog toga. To se dešavalo i nastaviće da se dešava. I mi smo toga veoma svesni“, rekao je Peskov.
„To je, naravno, u suprotnosti sa željom Evropljana da postanu suvereniji u svojim spoljnopolitičkim interesima. Ali skakako ćemo se nadati će ovde prevladati zdrav razum i da će Evropljani pre svega razmišljati o našem zajedničkom domu, o Evropi, gde živimo jedni pored drugih i direktni smo susedi“, dodao je portparol.
O razoružavanju
Peskov je dodao da je efikasnost pregovora na temu razoružanja pod znakom pitanja.
„Što se tiče razoružanja, nije sve baš dobro i očigledno je da nas u pregovorima očekuju višegodišnje teške pozicione konfrontacije čiji je rezultat pod pitanjem“, objasnio je Peskov.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Kako je ranije izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, Rusija ne stvara nikakve povode za konfliktnu situaciju oko Ukrajine. Prema njegovim rečima, Rusija ne isključuje mogućnost da histerija oko Ukrajine, koju raspiruje Zapad, ima za cilj da pokrije da Kijev sabotira Minske sporazume o Donbasu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.