Oblaci prašine pokrenuli su mini ledeno doba, zbog čega je planeta postala hladnija tokom narednih 1.000 godina.
„Hipoteza je da se velika kometa raspala i da su njeni delovi pali na Zemlju i izazvali katastrofu“, rekao je Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta u Kanzasu, jedan od autora studije iz 2018. u kojoj je opisan taj događaj.
U studiji se navodi da veliki broj različitih hemijskih elemenata, ugljen-dioksid, nitrati, amonijak i druga jedinjenja, ukazuju da je oko 10 miliona kvadratnih kilometara kopnene površine Zemlje, izgorelo u požarima.
Proučavajući dešavanja iz tog perioda, tim od 24 naučnika prikupio je merenja sa veliki broja geohemijskih i izotopskih markera sa više od 170 lokacija širom sveta.
Topole zamenile borove
Jedna od analiza odnosila se na nivo polena i pokazalo se da su borove šume nestale, a zamenile su ih šume topola koje lako rastu na neplodnom zemljištu.
Naučnici smatraju da delovi komete koja se raspala u svemiru i dalje lutaju oko našeg Sunčevog sistema, jer su u uzorcima pronašli i visoke koncentracije platine, elementa koji se često nalazi u asteroidima i kometama, preneo je portal „Sajens alert“.
Naučnici su utvrdili da su tada nestajale biljke, izvori hrane su postali oskudniji, a glečeri koji su se povlačili ponovo su počeli da dobijaju na masi. Ljudska rasa morala je da se prilagodi surovijim uslovima, a populacija je tokom tog perioda značajno opala.