„Široka sektorska ograničenja protiv Belorusije imaju za cilj uništavanje njenih konkurentnih preduzeća i destabilizaciju društveno-političke situacije“, rekao je Poljanski.
On je dodao da Rusija smatra jednostrane sankcije narušavanjem suvereniteta zemalja i mešanjem u njihove unutrašnje stvari.
„Rusija se tradicionalno rukovodi shvatanjem da su sankcije Saveta bezbednosti UN jedine legitimne. S tim u vezi, sve veću zabrinutost izaziva praksa da pojedinačne zemlje i njihovi savezi koriste jednostrane prinudne mere“, istakao je on.
„Smatramo ih kao zadiranje u prerogative Saveta, koji stvaraju prepreke za obezbeđivanje mira. Praksu korišćenja takvih ograničenja tumačimo kao narušavanje suvereniteta država i mešanje u njihove unutrašnje poslove“, zaključio je Poljanski.
Protesti u Belorusiji i sankcije
Odnosi Belorusije i zapadnih zemalja pogoršali su se posle predsedničkih izbora održanih 9. Avgusta 2020. godine. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. U zemlji su počeli masovni protesti opozicije koja nije priznala rezultate izbora i koja je smatrala da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Beloruske vlasti više puta su izjavljivale da se protesti u zemlji koordiniraju iz inostranstva. Lukašenko je optužio Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji, isticao da SAD upravljaju neredima, dok Evropljani rade onako kako im SAD naloži.
Evropska unija, Velika Britanija, SAD, Kanada i niz drugih zemalja postepeno su uvodile sankcije beloruskim zvaničnicima, kao i preduzećima, optužujući Minsk za narušavanje izbora i kršenje ljudskih prava. Među zemljama iz kojih se koordiniraju protesti, Lukašenko je naveo Poljsku, Češku, Litvaniju i Ukrajinu. Jedan broj predstavnika beloruske opozicije otišao je u inostranstvo, konkretno u Poljsku, Litvaniju i Ukrajinu odake sprovode svoje aktivnosti.