.JPG){kind=link}
Saopštenje prenosimo u celosti:
„Sa velikom zabrinutošću, Srpska pravoslavna crkva već nekoliko meseci prati izjave koje dolaze od strane najviših lokalnih političkih predstavnika u Prištini, a koje se tiču statusa zemlje manastira Visoki Dečani i drugih sudskih sporova oko naše imovine, u koje smo uvučeni bez svoje volje. Ovoga puta, neistine su izrečene sa najvišeg mesta, od strane g. Aljbina Kurtija, premijera vlade u Prištini, dok su se samo u decembru o ovom pitanju oglašavali predsednik skupštine g. Glauk Konjufca, pojedini resorni ministri, g. Ramuš Haradinaj kao lider partije AAK i predstavnici opštine Dečani više puta. Podrivanje sudskih presuda u javnosti od strane političara u ovom slučaju je bez presedana u širem regionu.
Jedini smisao obraćanja svih ovih zvaničnika vidimo u tome da za Srpsku pravoslavnu crkvu na prostoru Kosova i Metohije ne važe bilo kakvi zakoni ili sudske odluke. Po rečima jednog od zvaničnika, sprovođenje ove odluke bi izazvalo „lančanu reakciju gde bi moralo da se popušta Crkvi i po drugim pitanjima“. Prevedeno na običan jezik, ovo znači da su prava Srpske pravoslavne crkve na ovom području stvar nečije dobre volje, a ne sistema koji bi morao da bude temelj svakog društva, i da deluje isto prema svima, što je, uostalom više puta istaknuto od najviših međunarodnih predstavnika koji su apelovali na poštovanje zakona i sudskih odluka.
Ukoliko se ukratko osvrnemo na sam sudski postupak, on je trajao šesnaest godina pred kosovskim sudovima. Za vreme tog postupka, manastir Visoki Dečani je trpeo ne samo pretnje, nego i fizičke i oružane napade,organizovane proteste, pokušaje blokiranja pristupa manastiru, a klevetnička kampanja koja je sprovođena protiv SPC i samog manastira je nešto što ne bi moglo da se uporedi sa bilo kakvom propagandom nakon Drugog svetskog rata. Za vreme tog postupka, svako pravno pitanje je detaljno obrađeno, pred svim sudskim instancama, sam postupak su sve vreme pratili i međunarodni predstavnici na ovom prostoru i njihovi pravni timovi. Verujemo da ne postoji postupak od 2000. godine koji je toliko praćen, i koji se ovoliko politizuje, ne od strane naše Crkve, već od strane lokalnih institucija.
Čak i nakon takvog postupka, lokalne institucije odbijaju da sprovedu presudu u katastru (već skoro šest godina), i pored ogromnih nastojanja da se odluka Ustavnog suda izvrši, jer je po svojoj prirodi konačna i neopoziva. Ovakvo postupanje nije samo odraz stanja u kom se nalaze kosovske institucije, već i otvorene diskriminacije prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Dalje, ovakvo postupanje jasno govori i kakva bi bila sudbina naše Crkve na ovom prostoru ukoliko bi u celosti bila prepuštena na milost i nemilost vlastima u Prištini, iz koje god političke grupacije da dolaze. Naša Eparhija očekuje da će se sudska odluka svakako izvršiti, ali sve teškoće oko tog pitanja, i opstrukcija vladavine prava koja traje godinama pokazuje da suštinski problemi ostaju i samo je pitanje vremena kada mogu biti otvoreni na drugom mestu. Zato, iako je važno da se sudska presuda izvrši, još je važnije da se nađu dugoročna rešenja kako da se dalja diskriminacija spreči i efikasno zaštite prava Srpske pravoslavne crkve i njene imovine.
Iako lokalne institucije stalno pozivaju na dijalog sa SPC, taj dijalog nije moguć sa nekim ko nam na svakom koraku pokazuje otvorenu etničku i versku diskriminaciju i nespremnost da poštuje sopstvene zakone. Naša Crkva je od prvog dana nakon oružanog sukoba 1999. godine učestvovala u dijalogu sa lokalnim institucijama i aktivno radila na izgradnji poverenja i mostova, što je i te kako poznato međunarodnoj zajednici. Stoga, sprovođenje ove odluke, od strane ove ili neke sledeće administracije, nužan je uslov kako bi nam se pokazalo da dijalog ne bi bio samo predstava za kamere i strane zvaničnike, i da postoji spremnost da se zaustavi sistematska kampanja diskriminacije i otvorenog neprijateljstva prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Naglašavamo i da postoji još čitav niz otvorenih pitanja i neispunjenih obaveza koje je Priština preuzela, ali da je rešavanje ovog pitanja minimum od koga bi moralo da se krene dalje. Uporno tretiranje pred javnošću naše Crkve kao političke institucije ili nekoga preko koga se pravi politički uticaj, za šta nema osnove, pokazuje suštinsko nerazumevanje koncepta slobode i ravnopravnosti verskih institucija u savremenom demokratskom društvu. Neodgovorne medijske izjave, arbitrarno komentarisanje pravosnažnih sudskih presuda i stvaranje konfuzije u javnosti dodatno ugrožava bezbednost Srpske pravoslavne crkve, njenih svetinja, sveštenstva, monaštva i vernika i u suprotnosti je sa svim međunarodnim standardima.
Srpska pravoslavna crkva je najstarija institucija koja postoji na ovim prostorima, o čemu svedoče brojni domaći i strani istorijski izvori, i postojaće, ako Bog da, i u budućnosti. Braneći svoj identitet i imovinu ničim ne želimo da ugrozimo druge verske zajednice izgrađane, bez obzira na etničko poreklo, niti da se bavimo politikom. U toku svog postojanja, naša Crkva sa vernim narodom preživela je progone svake vrste, i ovakav odnos za nas nije nikakva novost. Još više smo rešeni da ostanemo na prostorima gde vekovima živimo, ali i da ne budemo eksponent političkih krugova, posebno onih koji žele da stvore imidž evropskog društva dok istovremeno ignorišu zakone i sopstvene sudske odluke. Nažalost, ovakav nepravedan i jednostran odnos prema SPC najviše štete može da donese svim građanima koji na Kosovu i Metohiji žive, koje god da su vere i nacionalnosti, jer svako trezven može da se zapita kakve su njegove mogućnosti i budućnost u ovakvom sistemu, ukoliko institucija poput Srpske pravoslavne crkve, posebno manastir Visoki Dečani koji je kontinuirano radio na pomirenju i pomagao svim ugroženim u vreme oružanog sukoba 1998–1999. godine,već godinama doživljava ovakvu nepravdu i diskriminaciju.“