U izveštaju hrvatske evroparlamentarke Biljane Borzan, jedne od autora nove rezolucije, navodi se da se građanima najčešće kvare mobilni telefoni i tableti, potom štampači, slušalice, mašine za veš i laptopi, kao i da se kupci najređe žale na trajanje digitalnih kamera i mikrotalasnih pećnica.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto građana smatra da su rezervni delovi preskupi, a 94 odsto da bi uređaji mogli da traju duže i da su trajnost i dostupnost servisa najvažniji faktori prilikom kupovine.
Etiketirana bela tehnika u EU
Pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Jovanović predočava da su potrošači u EU i Srbiji primetili da uređaj obično traje koliko i garancija i da imaju problem s nalaženjem rezervnih delova za aparate kojima je istekla garancija, te smatra da je rezolucija EU značajna za potrošače zato što će im pomoći da odluče da li će kupiti uređaj ili ne.
„Za sada je situacija takva da je kada kupujete tehničku robu, prodavac u obavezi da vas obavesti o stanju rezervnih delova za vreme i nakon isteka garancije. Neretko nam potrošači kažu da tu informaciju ne dobijaju i da se neprijatno iznenade kada garancija istekne, jer ne mogu da kupe rezervni deo i o svom trošku poprave uređaj. Dobijaju odgovore da se taj proizvod više ne proizvodi ili da nemaju rezervne delove, pa su prepušteni sami sebi i prinuđeni da kupe nov uređaj“, predočava ona.
Rezolucija EU je značajna za tamošnje potrošače zato što će im pomoći da odluče da li će da kupe uređaj ili ne.
© Sputnik / Sergeй Pяtakov
/ Ona dodaje da takvi slučajevi nisu problematični samo za potrošače, pogotovo kada je reč o beloj tehnici, već i za ekologiju, jer stvaraju tehnički otpad, zbog čega je EU i počela da propisima rešava pitanje trajnosti uređaja.
„Godinama smo se prilagođavali, a to činimo i sada. Mi imamo zakon koji je u skladu sa zakonom EU, ali naknadne odredbe i novine će morati da se rešavaju u hodu i tu zaista ne možemo da preciziramo optimalan vremenski period. Prosto, nema pravila, ali se nadamo da ćemo se, bez obzira na to što pretendujemo da postanemo članica EU, truditi da budemo pandan u svim merama, pa i ovim“, ističe ona za „Sputnjik“.
S druge strane, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović prognozira da bi takvi propisi eventualno mogli da se nađu u Srbiji za najmanje dve godine, ali i da bi važili samo „na papiru“, jer se, kako kaže, ni sada mnoge odredbe Zakona o zaštiti potrošača ne primenjuju, a kršioci propisa ne kažnjavaju.
„Tu ne postoji institucija koja će presuditi koja strana je u pravu. Odnosno, postoji, to je sud koji to čini kroz tzv. potrošačke sporove, koji su u praksi potpuno suprotni onome što piše u Zakonu, gde treba da budu hitni i efikasni, a čak i da se na njih ne naplaćuje sudska taksa. Mi imamo sve kontra od toga. Neki sudovi pokušavaju da naplate sudsku taksu, a sporovi traju po pet, šest godina na prvom stepenu, što je apsolutno neprihvatljivo. Na taj način položaj potrošača ne može da se popravi“, napominje on.
Trgovci nalaze „rupe“ u Zakonu
Po aktuelnom Zakonu, garancija bez garantnog lista važi dve godine, a s garantnim listom može da traje i duže, ako je njime tako određeno. Međutim, Gavrilović predočava da trgovci pronalaze „rupe“ u Zakonu da ne bi ispunili reklamacije potrošača, čak i kada izdaju taj dokument:
„Trgovci imaju ’dil‘ sa nekim servisom ili laboratorijom. Oni pošalju proizvod na ispitivanje ili ga čak i ne pošalju, već dobiju blanko nalaze, ispišu podatke potrošača, vrate proizvod i kažu da je servisom utvrđeno da je uređaj u redu, da niste u pravu i to je to. Tu takvih grešaka i propusta ima da se golim okom vide, ali čak i tada na papiru ispada da je sve u redu. Tako smo skoro imali slučaj da se vrata od šporeta ne zatvaraju dobro, centimetar ima lufta i kada se upali, toplota i para izlaze kroz tu rupu, ali je trgovac rekao da je proizvod odgovarajućeg kvaliteta i odbio je reklamaciju.“
Prema Direktivi o ekološkom dizajnu EU, proizvođači bele tehnike neće moći na ovaj način da izbegavaju svoje obaveze, jer će od 1. marta morati ne samo da produže vek trajanja uređajima, već i da vode računa o potrošnji struje i obezbeđuju rezervne delove u periodu od najmanje 10 godina od datuma proizvodnje.