Akumulacija električnog naboja poznata kao „triboelektrično punjenje“ je rezultat trenja koje prenosi naelektrisanje između različitih objekata. Ona može da se desi, na primer, trljanjem kose o balon.
Koristeći laboratorijska merenja i kompjutersko modeliranje, naučnici su otkrili da bi lopatice drona koje se okreću naletele na sitna zrna prašine u vazduhu Marsa i tako izazvale električno polje, prenosi RT.
„Dok lopatice utiču na zrna, naelektrisanje se prenosi i nagomilava na njima i stvara električno polje. Kako naelektrisanje raste do visokih nivoa, atmosfera počinje da sprovodi elektricitet. Taj proces je poznat kao 'atmosferski slom'. On stvara populaciju elektrona koji formiraju pojačanu električnu struju koja deluje da rasprši ili nadoknadi nagomilavanje naelektrisanja na rotorkraftu“, objasnila je NASA.
Iako su struje koje dron stvara male, mogle bi da budu dovoljno velike da učine da vazduh oko lopatica i drugih delova letelice „svetli plavo-ljubičastom bojom“.
© Foto : © Screenshot: Braeron
„Atmosferski slom“ je verovatniji na Marsu nego na Zemlji jer je atmosfera Marsa mnogo tanja – molekuli koji je formiraju su veoma široko raspoređeni, tako da slobodni elektroni mogu lakše da ubrzavaju. Iako su struje koje dron stvara male, mogle bi da budu dovoljno velike da učine da vazduh oko lopatica i drugih delova letelice „svetli plavo-ljubičastom bojom“. Ovaj zaključak je samo predviđanje, kažu iz NASA-e, jer „priroda ponekad ima druge planove“.
„Slabi sjaj bi bio najvidljiviji tokom večernjih sati kada je pozadina neba tamnija. NASA-in eksperimentalni helikopter ‘Indženuiti’ tada ne leti, ali budući dronovi bi mogli da budu osposobljeni za večernji let i da traže ovaj sjaj“, rekao je Vilijam Farel iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard u Grinbeltu u Merilendu, vodeći autor istraživanja, objavljenog u „Planetari sajens džurnalu“ prošle godine.
On je dodao da električne struje koje proizvode bespilotne letelice ne bi predstavljale nikakvu pretnju po okolinu Marsa, ali i da „nude priliku da se urade dodatna istraživanja kako bismo unapredili naše razumevanje akumulacije električnog naboja zvanog 'triboelektrično punjenje'“.