Poreklo vode na Zemlji je odavno zagonetka. Kao njen izvor, naučnici vide minerale u vodi. Moguće je da su u ranim etapama geološke istorije Zemlje, kada se materija podelila na jezgro i plašt, temperatura i pritisak bili mnogo viši.
Kineski naučnici pod rukovodstvom Ksjao Donga sa univerziteta „Nanking“ i ArtjomOganov sa ruskog univerziteta „Skolkovo“ su pomoću kompjuterskog modeliranja pretpostavili da je na Zemlji postojalo jedinjenje Mg2SiO5H2 (magnezijum hidrosilikat) koje je stabilno prilikom visokog pritiska i temperatura. Teoretski takav mineral bio mogao da sadrži 11 odsto vode.
„U ranim fazama na Zemlji nije bilo vode zbog visokih temperatura i neprekidnih udara asteroida. Kada je nastalo jezgro (oko 30 miliona godina posle formiranja Zemlje) silikatni minerali su bili potisnuti u pojas sa nižim pritiskom, gde je magnezijum hidrosilikat bio nestabilan i podelio se na vodu i rastvor MgSiO3+MgO“, ističe Oganov na svojoj Fejsbuk stranici.
U poslednje vreme sve veći broj podataka potvrđuje da su velike količine vode mogle da sadrže u svojoj kristalnoj strukturi prvobitne minerale Zemlje. Problem je odrediti koji su to minerali.
Pritisak u unutrašnjosti planete dostiže i do nekoliko stotina giga paskala, milion puta više od atmosferskog pritiska i hiljade stepeni po Kelvinu. Stvaranje takvih uslova u laboratoriji je veoma teško, zato naučnici koriste tehnike digitalnog modeliranja. Autori studije su razvili algoritam koji skupom atomskih i molekularnih sastojaka omogućava predviđanje stabilnih kristalnih struktura.
„Istraživanjem smo došli do zaključka da je u ranim fazama Zemlje sve bilo drugačije i da su silikati postojali sve do centra planete“, rekao je kineski naučnik Don.
Uključivanjem četiri elementa u algoritam za izračunavanje kristalne strukture (magnezijum, silicijum, kiseonik i vodonik) naučnici su dobili mineral Mg2SiO5H2, koji postoji samo kada je pritisak 260 giga paskala, a prilikom nižih pritisaka se raspada i izdvaja se voda.