Asanž je tražen u SAD zbog 18 navodnih krivičnih dela, među kojima je i špijunaža, zbog objavljivanja na hiljade tajnih dokumenata u periodu između 2010. i 2011. godine preko Vikiliksa.
U decembru, SAD su dobile spor, čime je preinačena prethodna odluka britanskog suda kojom Asanž ne može da bude izručen Americi zbog zabrinutosti oko njegovog mentalnog zdravlja.
U dokumentima Vikiliksa se navodi da je američka vojska ubila na stotine civila u nezabeleženim incidentima tokom rata u Avganistanu, dok su podaci iz Iraka pokazali da je navodno 66.000 ljudi ubijeno ili mučeno u zatvoru, i da su ih mučile iračke snage, preneo je Tanjug.
Amerika kaže da je objavljivanjem tih dokumenata prekršen zakon i da je to ugrozilo živote, ali je Asanž rekao da je slučaj politički motivisan.
Odluku Višeg suda u Londonu, kojom Asanž ima pravo na žalbu, pozdravila je i njegova verenica Stela Moris, koja je na Tviteru napisala da je to pobeda za Asanža.
Advokatski tim Džulijana Asanža naveo je u žalbi da bi osnivač Vikiliksa, ukoliko bi bio izručen SAD, „bio u gotovo potpunoj izolaciji, što bi teško uticalo na njegovo mentalno stanje i moglo dovesti i do potencijalnog samoubistva“.
Asanž je zahtevao od Višeg suda da odobri njegovu žalbu na osnovu tri pravne tačke, a dovoljno je da i jedna bude osnovana kako bi mu bilo omogućeno da se žali Vrhovnom sudu protiv izručenja.
Asanžu u SAD preti zatvorska kazna čak do 175 godina zatvora, navodi Sputnjik internešnel.