Kupanja u morima, otvorima u ledu na rekama i jezerima organizovana su na mnogim mestima u Ukrajini i Belorusiji.
Bogojavljenska kupanja za smele
Kako priča za Sputnjik Aleksandar Krutov, glavni urednik časopisa „Ruski dom“, kupanje u Bogojavljenskoj vodi praktikuje se od davnina. Meštani u velikim gradovima i selima imali su običaj da od ranog jutra idu na „jordane“, odnosno otvore u led una rekama i jezerima.
„U toku svečane litije do ‘jordana’, sveštenik je nosio krst i išao ispred svih, dok su za njim hodali meštani držeći u rukama velike ili male ikone, a za vernicima je išlo sveštenstvo i parohija“, priča Krutov.
Prema rečima sagovornika, nakon što bi sveštenik poprskao krst osveštanom vodom, ona se od tog trenutka smatrala svetom.
„U Bogojavljensku vodu uranjivali su samo smeli ljudi, dok je ostale vernike sveštenik prskao osveštanom vodom. Postoje i oni koji su jednostavno želeli da uđu u ‘jordane’ zbog zdravlja“, objašnjava ekspert.
Bogojavljensko kupanje
U Belorusiji, Ukrajini i Gruziji na mnogim mestima ove godine organizovano je bogojavljensko kupanje. U tim zemljama, obavljena je svečana manifestacija osveštavanja vode. Vernici po običaju tri puta zaranjaju u vodu i prekrste se kako bi se, prema verovanju, očistili od fizičkih i moralnih grehova.
Uprkos nevremenu i neobičnom hladnom vremenu, u gruzijskom gradu Batumi održano je tradicionalno kupanje u Crnom moru. U blizini obale dežurali su spasioci, a Gruzini koji poštuju ovu tradiciju odlučili su da upale vatru na obali mora kako bi se ugrejali na debelom mrazu.
Bogojavljenje obeležili su tradicionalno i pravoslavni vernici u Gruziji, Ukrajini i Belorusiji.
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Izvršni direktor Obrazovnog centra za duhovnu kulturu „Zemlja Vaskrsenja“ Igor Lapšin objašnjava da se tradicije u Ukrajini i Belorusiji ne razlikuju od ruskih. Isti je princip bogosluženja, osveštavanja „jordana“ kao i drugih vodenih površina u kojima se vernici kupaju.
„Rusi, Ukrajinci i Belorusi imaju jedinstven bogoslužbeni jezik, iste bogoslužbene knjige, tako da nema nikakve razlike“, priča sagovornik.
Prema njegovim rečima, kad je reč o Gruziji, u Batumiju se praznik Krštenja Isusa Hrista tradicionalno završava masovnim kupanjem.
Na svim kupalištima dežurali su spasioci, policija i lekari. Obezbeđena su mesta na kojima vernici mogu da se posle kupanja presvuku i da u toplim prostorijama popiju čaj.
Bogojavljenski običaji
Aleksandar Krutov, glavni urednik časopisa „Ruski dom“, ističe da se kupanje u osveštanoj vodi ne smatra ritualom rezervisanim isključivo za vernike.
Prema njegovim rečima, tokom godina, posebno posle revolucije, mnogi su se kupali u bogojavljenskoj vodi kako bi dokazali da su hrišćani i da veruju u Hrista. Ali poslednjih 90-ih godina to je postala masovna pojava u mnogim gradovima, varošicama, selima, kao i na rekama i jezerima.
Kako navodi stručnjak, pravoslavci žele da kroz ovo pokažu svoju veru, smatraju da će se očistiti od svih greha, a s druge, smatraju da će popraviti svoje zdravlje, kao i da će na taj način pokazati svoju smelost. Krutov dodaje da se ne seća nikog ko je zaronio u ledenu vodu a razboleo se, a činjenica je da se posle kupanja čovek oseća preporođeno. Smatra se takođe da osveštana voda dobija posebnu moć i „lekovitost“.
Kupanje u hladnoj vodi za Bogojavljenje
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Za ovaj dan vezani su brojni običaji koji se donekle razlikuju, od zemlje do zemlje. Po pravilu, uoči Bogojavljenja, cela porodica se, kao i pred Božić okuplja za prazničnom trpezom. Za stolom se poslužuju samo posna jela, a u Ukrajini i Belorusiji priprema se pšenična čorba sa suvim grožđem — tzv. „gladna kutja“, koja je dobila naziv zbog strogog posta koji je obavezan tog dana.
U Belorusiji, osveštanu vodu zbog njenog lekovitog svojstva davali su da piju bolesnici, kao i domaće životinje. Treba napomenuti da su njome polivali njivu pre setve, novi dom pre useljenja i grob pre nego što se u njega stavi kovčeg sa pokojnikom.
U Ukrajini postoji običaj da se lonac u kom se kuvala kutja, odnosno žito, razbije o kapiju uz rečenicu: „Izlazi kutja, iz prokujte” (lonac). U nekim regionima ove zemlje, uglavnom na Zapadu, ljudi veruju da na ovaj dan treba biti posebno velikodušan.
Zanimljive tradicije
Većina stanovništva Gruzije su pravoslavni hrišćani, te na današnji dan posećuju svoje kumove i čestitaju im praznik.
Kako priča za Sputnjik izvršni direktor Obrazovnog centra za duhovnu kulturu „Zemlja Vaskrsenja“ Igor Lapšin, postoji zanimljiva tradicija koju je 2008.godine ustanovio poglavar Gruzijske pravoslavne crkve katoliks-patrijarh Ilija II. Patrijarh lično krsti svako treće i sledeće dete u porodicama čiji su roditelji venčani u crkvi, blagosiljajući ih na taj način da imaju više dece.
Svrha ove inicijative je poboljšanje demografske situacije u zemlji. Tako danas poglavar Gruzijske pravoslavne crkve ima više od 40 hiljada kumčeta.
Ove godine, međutim, zbog epidemije virusa korona, Gruzijska patrijaršija otkazala je tradicionalno masovno krštenje dece koje se održavalo na praznik Krštenja Isusa Hrista u Sabornoj crkvi Sameba u Tbilisiju.