To je prvi put da je neko primetio fetus u stomaku mumije i naučnici su do sada smatrali veoma čudnim da nije otkrivena nijedna mumija trudnice, rekao je Vojćeh Ejsmond, vođa projekta „Varšavska mumija“ za Biznis insajder.
„Žene u reproduktivnom dobu možda nisu bile stalno trudne, ali jesu bile svakih nekoliko godina“, objasnio je on zašto je čudno da do sada nisu otkrivene mumije trudnice.
Naučnici su došli i do odgovora zbog čega nije otkriven nijedan fetus kod žena mumificiranih u reproduktivnom dobu.
Do sada na rendgenskim snimcima, koji su uobičajen način proučavanja mumija, nije snimljen nijedan fetalni skelet.
„Radiolozi su tragali za kostima fetusa, a zapravo nije trebalo to da rade. Trebalo je da tražimo meko tkivo posebnog oblika“, kaže Ejsmond.
Naučnici su u naučnom radu objavljenom u Žurnalu arheološke nauke, za to što do sada nije primećen nijedan fetus kod mumija okrivili „kiseljenje“.
„To je kao kada sprovodite eksperiment sa jajetom. Ukoliko stavite jaje u kiselinu, ljuska će se istopiti, ostavljajući samo žumance i belance. Kada kiselina ispari, ostane vam samo unutrašnjost jajeta pokrivena mineralima“, kaže poljski stručnjak.
Nešto slično se događa i u mumificiranim telima. Tokom procesa raspadanja tela, ono postaje kiselo.
„U krvi se pojavljuje formijatna (mravlja) kiselina, koja čini okruženje kiselim. Kada se fetus nađe u kiseloj sredini, njegove kosti nestanu vrlo brzo. Ostaci hemijske reakcije su zapravo grupa minerala pomešanih u plodovoj vodi u materici“, objašnjava Ejsmond kako su naučnici došli do saznanja o trudnoj mumiji i zašto do sada nije zabeležen nijedan fetus.
Zbog toga, telo fetusa nije vidljivo na rendgenskom snimanju.
Kako dodaje, taj hemijski proces na utiče na kosti majke-mumije, jer se telo prekriva solju, natrijum karbonatom, koja ga isušuje. Isušivanjem se minerali zadržavaju na mestu, pa kosti i dalje mogu da se vide na rendgenskom snimku, objašnjava stručnjak.
Ejsmond navodi da će ovo saznanje pomoći i u budućim otkrivanjima ostataka fetusa kod egipatskim mumija.