Kriza je izazvana namerom najvećih, najbogatijih i najugroženijih klubova da pokrenu sopstveno takmičenje finansirano pretežno američkim novcem i van pokroviteljstva UEFA.
Najdužih 48 sati u istoriji evropskog klupskog fudbala počelo je u noći između 18. i 19. aprila kada je grupacija fudbalskih funkcionera, predvođena predsednikom Real Madrida Florentinom Peresom objavila pokretanje inicijative za osnivanje nezavisne lige - Superlige.
Šokantna objava je prostrujala svetskim medijima kao udarna vest, uz gotovo unisone pretpostavke da „fudbal kakav poznajemo više ne postoji".
Pod plaštom konstatacije da je fudbal danas „globalni sport", funkcioneri klubova koji su u pandemiji izgubili najviše novca, a navikli su da ga troše u izobilju, morali su, zarad opstanka na foteljama i ne dobijanja epiteta ljudi koji su velikane odveli u bankrot, dosetili su se ideje o tome da evropski fudbal treba proširiti i na druge kontinente.
„Pomoći ćemo fudbalu i postaviti ga na mesto u svetu koje zaslužuje. Fudbal je jedini globalni sport sa više od četiri milijarde navijača i naša je odgovornost kao najvećih klubova da odgovorimo na njihove želje", rekao je Peres.
Njemu uz rame stali su funkcioneri Barselone i Juventusa, nešto blaže i ljudi iz Atletiko Madrida, dok su projektu podršku dali predsednici i vlasnici Milana, Intera, Mančester junajteda, Mančester sitija, Čelsija, Liverpula, Arsenala i Totenhema.
Pandemija je imala različite efekte na udružene klubove, engleski su mogli da zauzmu nešto rezervisaniju poziciju zbog ogromnih sredstava koje se u njih ulivaju kroz najveću vrednost ugovora o pravima televizijskih prenosa u istoriji sporta i zato su prvi i odustali od ideje.
Ali, put do odustajanja nije bio lagan.
Inicijalna reakcija UEFA je bila da "pučistički" klubovi mogu da očekuju oštre sankcije, poput izbacivanja iz njenih takmičenja, sudske procese i posledice po fudbalere koji budu nastupali u Superligi.
Kolebanje nije postojalo u redovima Real Madrida, Barselone i Juventusa, klubovima sa ogromnom potrošnjom i još većom rupom u budžetu, uz najavljene nove posledice ukoliko se trošenje ne zaustavi.
Razlog tome je reputacija pomenutih klubova i zaista globalna popularnost u kojoj je tražen spas od potencijalnih velikih novčanih gubitaka, raspadanja tima, a time i pada zainteresovanosti publike jer ne žele baš svi da u kolekciji imaju dresove ekipa i igrača sa slabim ambicijama.
Spas je pronađen u ideji da novac za novo takmičenje obezbedi američka finansijska korporacija Džej Pi Morgan Čejs.
„Plan Superlige predviđa da učesnici dobiju više od 300 miliona evra, uz mogućnost da osvoje nagradu veću od 200 miliona, za osvajanje takmičenja“, objavljeno je krajem januara ove godine, ali je cela ideja delovala daleko od realizacije.
Budžet od 5,25 milijardi evra je privukao najveće klubove, koji svojim postojanjem generišu ogroman novac, ali i ogromne troškove, a korporacija zainteresovana da pruži finansijsku podršku od 2009. godine je platila čak 30 milijardi dolara na kazne i izgubljene tužbe.
Korporacija je osnovana 2000. godine, kada su se udružile banka Kemikal, kompanija Džej Pi Morgan, banka Čejs i kompanija Menhetn.
Američki uticaj na najveću krizu u istoriji evropskog fudbala potvrđuje i izjava Džoela Glejzera, člana porodice koja je vlasnik slavnog Mančester junajteda.
„Spajanjem najvećih klubova sveta i igrača, Superliga će otvoriti novo poglavlje evropskog fudbala, omogućivši takmičenje svetske klase koje će imati i uvećanu finansijsku podršku na širem polju“, naveo je Glejzer.
Dvanaestorka je zakuvala trku, ali odgovor je bio spreman, toliko jak da se ubrzo promenio medijski i javni način gledanja na slučaj.
U pomoć UEFA, pre svih predsedniku Aleksandru Čeferinu, slovenačkom advokatu koji je zbog celog problema prekinuo kumovske odnose sa predstavnikom vlasnika Juventusa Andreom Anjelijem, nazvavši ga „gorim od ratnih zločinaca“, stigli su britanski navijači, na čelu sa premijerom Borisom Džonsonom.
Talas protesta navijača je zapljusnuo zidine velelepnih stadiona u kolevci fudbala na kojima naciju stereotipno prepoznatu kao sklonu huliganizmu, čime se britanski navijači i ponose, a to je bio i znak da prvi operativac monarhije mora da izađe u javnost sa jasnim stavom.
„Fudbalski klubovi moraju da brinu o njihovim korenima koji su u vezi sa njihovim gradovima, lokalnim zajednicama i moraju da budu povezani sa svojim navijačima. Razmotrićemo sve opcije kako bismo bili sigurni da se stvari neće razvijati onako kako se trenutno predlaže. Ne mislim da su to dobre vesti za fudbalske navijače, niti za fudbal u ovoj zemlji", rekao je Džonson.
Na scenu je stupio ruski biznismen koji u Britaniji može da boravi samo zbog činjenice da poseduje i izraelski pasoš.
Roman Abramovič je poslušao glas navijača, pošto je nekadašnji legendarni golman i aktuelni član uprave kluba Petr Čeh izašao pred besne simpatizere i poručio im da klub neće dozvoliti da se desi išta što lokalni navijači ne odobravaju.
„Klub je počeo da priprema potrebnu dokumentaciju kako bi napustio Superligu", navedeno je u saopštenju kluba.
Kraj snova o spasonosnom novcu - putem Čelsija krenuli su ostali engleski klubovi, usledile su iste reakcije iz dva milanska i stavljena je tačka na revoluciju koja je doživela svoj krah za 48 sati.