KULTURA

Filmska 2021. godina: Apokalipsa Holivuda i uspon srpske kinematografije

Filmski kritičar Božidar Zečević kaže za Sputnjik da je 2021. godine u svetu filma na domaćem terenu došlo do pomaka u dobrom smislu, dok filmovi svetske produkcije koje je pogledao nisu „bog zna kako zanimljivi“.
Sputnik
Uz podsećanje da je prošle godine detaljno obrazložio zašto neće komentarisati filmove koji su konkurisali ili dobili Oskara, Zečević dodaje da se na samom kraju 2020. godine pojavilo jedno remek-delo koje postavlja niz znakova pitanja.

Apokalipsa Holivuda: Rušenje američkih potpornih stubova

Frensis Ford Kopola je za Božić 2020. godine izašao sa trećim delom „Kuma“ koji je preradio i sad se cela ta trilogija čita u novom svetlu, što je za Zečevića bio događaj koji je obeležio početak 2021. godine.
„Ta velika trilogija ili tetralogija, ako tome pridodamo i film 'Apokalipsa sada' koji je takođe doživeo nekoliko verzija do onog 'fajnal kata' od pre dve godine, to je tetralogija koja u stvari govori o rušenju četiri velika stuba američkog društva - porodice, države, crkve i vojske. Sva četiri su se srušila i Amerika je ostala bez četiri glavna potporna stuba. U tome je najveći doprinos Kopole kao jednog filmskog genija, a ja mislim i poslednjeg autora Holivuda“, smatra Zečević.
Posle Kopole, osim Skorsezea, nije se pojavio niko od velikih autora i Zečević „na horizontu ne vidi nikakvu obnovu“ američkog filma. Danas, s one strane okeana, osim „dečjih bedastoća i debilija, franšiza u nastavcima i dečjih mobilnih igara, ne dobijamo ništa osim rimejka postojećih zatvorenih svetova“.

„Soba za odrasle“ – film o stradanju Grka

Zečević dodaje da ga filmovi koje je gledao 2021. nisu naterali da razmišlja, a jedan od izuzetaka je film Koste Gavrasa „Soba za odrasle“, premijerno prikazan 2019. i „zaista je bio najbolji film te godine“.
To je saga o izbacivanju Grčke iz evrozone u kojoj je stradao grčki narod, ali i Janis Varufakis kao njegov predstavnik, „ministar koji je stvorio grčko privredno čudo“, dodaje Zečević.
U „Sobi za odrasle“ ponavlja se biblijska priča o Kainu i Avelju i govori o „novoj propasti Grčke u vrtlogu EU i evrozone gde cela evropska hidra davi jednu malu zemlju i na kraju uspeva da je udavi“, ističe Zečević. A to je za njega bio najjači film u 2021. godini iako je snimljen dve godine ranije.

„Dnevnik iz Gvantanama“ – interesantno ćutanje kritike

Film koji ga je naročito podstakao na razmišljanje jeste engleski „Dnevnik iz Gvantanama“ autora Kevina Mekdonalda, politički triler koji „priča priču koju već znamo o 11. septembru i rušenju kula bliznakinja u Njujorku“ kojim počinje „rat protiv terorizma“, a to je „jedna velika nameštaljka“.
U filmu uhapse pojedinca koji je navodno kriv za atentat na kule bliznakinje i koga celo društvo teroriše da prizna taj zločin i on ga priznaje jer nema druge. Na kraju se ispostavlja da taj čovek nema nikakve veze s tim događajem i da je ta priča izmišljena samo da bi se pronašao krivac, ističe Zečević.
„Mi znamo ko je krivac i da se on ne krije među nesrećnicima koji lutaju svetom puni dinamita i dižu u vazduh mnoge objekte i znamo da su uzroci mnogo dublji. To je vrlo hrabar film jednog Engleza, tim pre što je produkcija engleska i on je obišao svet, ali ga je kritika primila sa interesantnim ćutanjem. To je film koji direktno i žestoko osuđuje SAD koje ovde igraju glavnu ulogu u pronalaženju lažnih krivaca i lažnih svedoka za zločin koji je bio povod za početak velikog globalnog rata protiv terorizma i doneo je nove patnje svetu.“
Ističe da je to jedini film iz 2021. koji na globalnom nivou razrešava neka pitanja, a ako ih ne razrešava, postavlja ih i to čini na veoma zanimljiv načini i to je film koji se gleda bez daha.

Mali filmovi, male teme, dosadni „evropski Oskar“

Filmovi iz 2021. su uglavnom mali filmovi koji se bave malim temama kakve Zečevića u autorskom smislu više ne zanimaju. Veliki deo filmova koji su konkurisali za „evropskog Oskara“, odnosno nagradu Feliks, Zečević je odgledao sa ravnodušnošću i „najvećim delom sa dosadom“.

Vrlo dobra godina za srpski film

Za razliku od ostatka sveta, U Srbiji je bilo vrlo interesantnih filmova, a 2021. bila je vrlo dobra godina za srpsku kinematografiju, izuzetno plodna.
Srpski film se vratio onome što je nekad činilo njegovu suštinu – filmskom eksperimentu, odnosno istraživanju filmskog jezika, smatra Zečević. Kao uspele filmske eksperimente navodi filmove Oaza Ivana Ikića i „Ne igraj na Engleze“ Slobodana Pešića.
„Oba su izvanredni filmovi, oba su eksperimenti u najboljem smislu reči i podsećaju nas na ono vreme kad je eksperiment činio zlatno doba našeg filma. Oba filma idu u sam vrh ovogodišnje produkcije, ali je tu i jedan film koji nije eksperimentalan, ima klasičnu strukturu a zasnovan na delu srpske klasike, romanima Borislava Stankovića koje je filmski uobličio Vojislav Nanović – 'Nečista krv'“.
Što se tiče istoimene serije, Zečević kaže da je neće komentarisati dok se ne završi.
Sagovornik Sputnjika iz ovogodišnje produkcije izdvojio je i dva veoma dobra dokumentarna filma. Prvi je dugometražni dokumentarni film pokojnog Nikole Stojanovića, njegovo testamentarno delo „Volterov osmeh“ a drugi je „Kreka, lovac na snove“ Slobodana Ivetića o našem najpoznatijem filmskom scenografu Miljenu Krakoviću Kreki.
„Na domaćem terenu bilo je mnogo više razloga za zadovoljstvo nego na svetskom“, zaključio je Zečević.
Ivan Ikić: Živimo katastrofu „Kovid 1984“ — eksperiment u kojem smo dobrovoljno statisti /video/
DRUŠTVO
TV Serije: Oružje meke moći u kulturnom ratu Holivuda i svih ostalih, Srbija dominira u regionu
Komentar