Uz podsećanje da je prošle godine detaljno obrazložio zašto neće komentarisati filmove koji su konkurisali ili dobili Oskara, Zečević dodaje da se na samom kraju 2020. godine pojavilo jedno remek-delo koje postavlja niz znakova pitanja.
Apokalipsa Holivuda: Rušenje američkih potpornih stubova
Frensis Ford Kopola je za Božić 2020. godine izašao sa trećim delom „Kuma“ koji je preradio i sad se cela ta trilogija čita u novom svetlu, što je za Zečevića bio događaj koji je obeležio početak 2021. godine.
„Ta velika trilogija ili tetralogija, ako tome pridodamo i film 'Apokalipsa sada' koji je takođe doživeo nekoliko verzija do onog 'fajnal kata' od pre dve godine, to je tetralogija koja u stvari govori o rušenju četiri velika stuba američkog društva - porodice, države, crkve i vojske. Sva četiri su se srušila i Amerika je ostala bez četiri glavna potporna stuba. U tome je najveći doprinos Kopole kao jednog filmskog genija, a ja mislim i poslednjeg autora Holivuda“, smatra Zečević.
Posle Kopole, osim Skorsezea, nije se pojavio niko od velikih autora i Zečević „na horizontu ne vidi nikakvu obnovu“ američkog filma. Danas, s one strane okeana, osim „dečjih bedastoća i debilija, franšiza u nastavcima i dečjih mobilnih igara, ne dobijamo ništa osim rimejka postojećih zatvorenih svetova“.
„Soba za odrasle“ – film o stradanju Grka
Zečević dodaje da ga filmovi koje je gledao 2021. nisu naterali da razmišlja, a jedan od izuzetaka je film Koste Gavrasa „Soba za odrasle“, premijerno prikazan 2019. i „zaista je bio najbolji film te godine“.
To je saga o izbacivanju Grčke iz evrozone u kojoj je stradao grčki narod, ali i Janis Varufakis kao njegov predstavnik, „ministar koji je stvorio grčko privredno čudo“, dodaje Zečević.
U „Sobi za odrasle“ ponavlja se biblijska priča o Kainu i Avelju i govori o „novoj propasti Grčke u vrtlogu EU i evrozone gde cela evropska hidra davi jednu malu zemlju i na kraju uspeva da je udavi“, ističe Zečević. A to je za njega bio najjači film u 2021. godini iako je snimljen dve godine ranije.
„Dnevnik iz Gvantanama“ – interesantno ćutanje kritike
Film koji ga je naročito podstakao na razmišljanje jeste engleski „Dnevnik iz Gvantanama“ autora Kevina Mekdonalda, politički triler koji „priča priču koju već znamo o 11. septembru i rušenju kula bliznakinja u Njujorku“ kojim počinje „rat protiv terorizma“, a to je „jedna velika nameštaljka“.
U filmu uhapse pojedinca koji je navodno kriv za atentat na kule bliznakinje i koga celo društvo teroriše da prizna taj zločin i on ga priznaje jer nema druge. Na kraju se ispostavlja da taj čovek nema nikakve veze s tim događajem i da je ta priča izmišljena samo da bi se pronašao krivac, ističe Zečević.
„Mi znamo ko je krivac i da se on ne krije među nesrećnicima koji lutaju svetom puni dinamita i dižu u vazduh mnoge objekte i znamo da su uzroci mnogo dublji. To je vrlo hrabar film jednog Engleza, tim pre što je produkcija engleska i on je obišao svet, ali ga je kritika primila sa interesantnim ćutanjem. To je film koji direktno i žestoko osuđuje SAD koje ovde igraju glavnu ulogu u pronalaženju lažnih krivaca i lažnih svedoka za zločin koji je bio povod za početak velikog globalnog rata protiv terorizma i doneo je nove patnje svetu.“
Ističe da je to jedini film iz 2021. koji na globalnom nivou razrešava neka pitanja, a ako ih ne razrešava, postavlja ih i to čini na veoma zanimljiv načini i to je film koji se gleda bez daha.
Mali filmovi, male teme, dosadni „evropski Oskar“
Filmovi iz 2021. su uglavnom mali filmovi koji se bave malim temama kakve Zečevića u autorskom smislu više ne zanimaju. Veliki deo filmova koji su konkurisali za „evropskog Oskara“, odnosno nagradu Feliks, Zečević je odgledao sa ravnodušnošću i „najvećim delom sa dosadom“.
Vrlo dobra godina za srpski film
Za razliku od ostatka sveta, U Srbiji je bilo vrlo interesantnih filmova, a 2021. bila je vrlo dobra godina za srpsku kinematografiju, izuzetno plodna.
Srpski film se vratio onome što je nekad činilo njegovu suštinu – filmskom eksperimentu, odnosno istraživanju filmskog jezika, smatra Zečević. Kao uspele filmske eksperimente navodi filmove „Oaza“ Ivana Ikića i „Ne igraj na Engleze“ Slobodana Pešića.
„Oba su izvanredni filmovi, oba su eksperimenti u najboljem smislu reči i podsećaju nas na ono vreme kad je eksperiment činio zlatno doba našeg filma. Oba filma idu u sam vrh ovogodišnje produkcije, ali je tu i jedan film koji nije eksperimentalan, ima klasičnu strukturu a zasnovan na delu srpske klasike, romanima Borislava Stankovića koje je filmski uobličio Vojislav Nanović – 'Nečista krv'“.
Što se tiče istoimene serije, Zečević kaže da je neće komentarisati dok se ne završi.
Sagovornik Sputnjika iz ovogodišnje produkcije izdvojio je i dva veoma dobra dokumentarna filma. Prvi je dugometražni dokumentarni film pokojnog Nikole Stojanovića, njegovo testamentarno delo „Volterov osmeh“ a drugi je „Kreka, lovac na snove“ Slobodana Ivetića o našem najpoznatijem filmskom scenografu Miljenu Krakoviću Kreki.
„Na domaćem terenu bilo je mnogo više razloga za zadovoljstvo nego na svetskom“, zaključio je Zečević.