„Severni tok 2“ završen, Rusija spremna da poveća isporuku gasa

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak precizirao je da maksimalni rok za završetak sertifikacije gasovoda kraj prvog polugodišta 2022. godine, ali je istovremeno napomenuo da, ako to žele evropske kolege, isporuke mogu da počnu i pre sredine godine. Rusija je sada u mogućnosti da poveća izvoz gasa u Evropu i to za 55 milijardi kubnih metara, koliko će gasa teći ovim gasovodom koji polazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Ruski ekspert Aleksandar Dudčak ocenjuje da trenutna gasna kriza u Evropi jasno pokazuje potrebu za „Severnim tokom 2“.

„Da je ‘Severni tok 2’ ranije pušten, Evropa verovatno ne bi imala toliko problema sa gasom, a cene bi bile niže. Time se osigurava energetska bezbednost Evrope, s obzirom na to da Amerikanci donedavno nisu žurili da priteknu u pomoć i slali su svoje tankere sa tečnim prirodnim gasom u Aziju, kao i skoro svi drugi dobavljači LNG“, rekao je Dudčak za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, nesposobnost zelene energije da se izbori sa trenutnom situacijom potvrdila je da je prerano govoriti o „skorom kraju ere fosilnih goriva”.

„Priče o hitnom prelasku na zelenu energiju ispostavile su se kao bajke, pa je potrebno unaprediti tehnologije korišćenja fosilnih goriva, povećati njihovu efikasnost, a ne treba očekivati da će sve probleme rešavati vetrenjače ili druge tehnologije koje još nisu do kraja razrađene“, kaže Dudčak.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok iz redova Zelenih izjavila je da „Severni tok 2“ igra veliku geostratešku ulogu i da se stoga ne može smatrati komercijalnim projektom. Time je ukazala na svoje neslaganje sa stavom novog nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji smatra da proces sertifikacije „Severnog toka 2“ ne bi trebalo da ima političku konotaciju, uz napomenu da je novi gasovod zajednički ekonomski projekat Rusije i Nemačke. Takva protivrečnost ukazuje na krizu u Nemačkoj vladi.

Međutim, eksperti smatraju da iako neki nemački zvaničnici istupaju protiv ovog gasovoda, neće moći da odbiju sertifikaciju, a to i ne žele, jer „Severni tok 2“ Nemačkoj donosi ozbiljnu korist i u ekonomskom planu, pošto će zarađivati od tranzita ruskog gasa preko njene teritorije, a takođe i u političkom planu, jer dobija status gasnog čvorišta.

Eventualno odlaganje sertifikacije gasovoda „Severni tok 2“ išlo bi na štetu evropskim potrošačima, koji bi morali u tom slučaju da više plaćaju za ruski gas.

Ima čak i prognoza nemačkih stručnjaka da bi u slučaju blokiranja projekta „Severni tok 2“, Nemačka mogla da se suoči sa prekidima u snabdevanju električnom energijom zbog nedovoljnih isporuka gasa iz Rusije. Oni takođe podsećaju da je Rusija ispunjavala svoje obaveze prema kupcima gasa na Zapadu čak i tokom Hladnog rata dok je bila u sastavu Sovjetskog Saveza.

„Sertifikaciono telo živi svoj život, a privreda živi svoj, birokrate u ovoj situaciji ne mare za probleme privrede. Osim toga, ne može se isključiti da iza odluke o odlaganju sertifikacije stoji velika politika. Veoma je teško predvideti rokove. I nemački kancelar i predstavnici regulatora rekli su da konačnu sertifikaciju ‘Severnog toka 2’ ne treba očekivati pre druge polovine 2022. Znajući za inertnost briselske birokratije, teško da se može očekivati da to pre tog navedenog roka sertifikacija bude završena…“, smatra ruski ekspert Aleksandar Kamkin.

Međutim, neki analitičari ocenjuju da bi Evropljani, ipak, mogli da puste u rad „Severni tok 2“ pre roka ukoliko dođe do prekida u toku grejne sezone u Evropi.

Podsećanja radi, nemačka Savezna mrežna agencija u novembru je privremeno suspendovala sertifikaciju „Severnog toka 2“, jer operater gasovoda, „Gaspromova“ ćerka-firma, „Severni tok 2 AG“ sa sedištem u Švajcarskoj mora da registruje filijalu u Nemačkoj. Dok se to ne učini, proces sertifikacije će biti zamrznut.

Da bi gasovod bio pušten u rad, operater „Severnog toka 2“ mora da dobije „zeleno svetlo“ te nemačke agencije i uskladi sve sa evropskim energetskim zakonodavstvom, a prema direktivi Evropske unije, firma koja transportuje gas i firma koja nudi gas moraju biti striktno razdvojene.

Ruski analitičari konstatuju da je „Severni tok 2“ naterao SAD i Ukrajinu da kapituliraju. Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je budžet za odbranu zemlje za iduću godinu u iznosu od 768 milijardi dolara, koji predviđa sredstva za obuzdavanje Rusije, ali bez sankcija gasovodu „Severni tok 2“. Bajden smatra da bi uvođenje sankcija u fazi kada je gasovod skoro završen bilo „kontraproduktivno“, a eksperti ocenjuju da je Vašington odustao od pooštravanja sankcija kako ne bi pokvario odnose sa nemačkim saveznicima.

U svakom slučaju, puštanje u rad „Severnog toka 2“, čija je ruta za dve hiljade kilometara kraća od alternativne rute kroz teritoriju Ukrajine, uticaće na cenu gasa na tržištu, kao i na privredu i potrošače onih zemalja koji troše ruski gas, između ostalog i zato što će cena transporta samim tim biti znatno niža.

To će se odraziti i na smanjenje cena gasa za Ukrajinu koja iz političkih razloga odbija da direktno kupuje ruski gas od Moskve, nego isti taj ruski gas nabavlja sa evropskog tržišta i na taj način ga višestruko pretplaćuje, plaćajući preko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

Osim toga, Ukrajinci su se žestoko protivili izgradnji „Severnog toka 2“, jer se plaše gubitaka prihoda koje trenutno imaju kao tranzitna zemlja. Kijev novi gasovod doživljava kao „tragediju za zemlju“, jer će nakon puštanja u rad tog gasovoda godišnji gubici Ukrajine biti veći od 50 milijardi grivni, odnosno oko dve milijarde dolara, što je ekvivalentno 1,5 odsto BDP-a zemlje.

„Cela kriza na evropskom tržištu gasa, nastala pokušajima blokade ‘Severnog toka 2’, izgleda suludo. Ovaj gasovod je neophodan evropskom tržištu, a posebno odgovara Nemačkoj. Međutim, sve akcije EU sada imaju za cilj da ‘Gasprom’ očuva tranzit kroz Ukrajinu u što većem obimu, a u formatu koji je nepovoljan za rusku kompaniju, podržavajući na taj način postojeći antiruski politički režim u Ukrajini, koji je otvoreno neprijateljski nastrojen prema nama. Istovremeno, oni žele da ruska kompanija bude u zavisna od volje evrokratije i berlinskih zvaničnika. ‘Severni tok-2’ oni vide kao neku milostinju, kao nešto što su se udostojili da dozvole, a ne kao nešto što im je potrebno“, kaže ruski ekspert Vasilij Koltašov.

On je dodao da „ovakve igre neće uspeti“.

„Cene gasa rastu. A to će dovesti do toga da će se urušiti politike igre protiv ‘Gasproma’. ‘Severni tok 2’ će biti pušten u rad i moguće čak pre vremena. Već su zaboravljene sve optužbe, pretenzije koje su izmišljali u poslednjih pola godine“, zaključio je Koltašov.

Nemačka i druge zapadne zemlje smatraju da Ukrajina treba da zadrži status tranzitne zemlje za ruski gas. Postojeći sporazum između Rusije i Ukrajine o tranzitu, koji je sklopljen na pet godina, predviđa tranzit 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje od 2021. do 2024. godine, ali je Rusija spremna da produži sporazum i nakon 2024. godine, dok će količine zavisiti od spremnosti evropskih partnera da kupuju ruske energente i ekonomske isplativosti.