„U tom trenutku sam radio kao zamenik predsednika Državnog komiteta RSFSR-a za arhitekturu i izgradnju. Nije mi bilo baš interesantno na toj dužnosti, pa sam pisao tadašnjem predsedniku vlade Ivanu Silajevu i zamolio ga da me vrati u Sibir kako bih se bavio gradnjom. Sećam se da je bio mart 1991. godine, kada me je Ivan Silajev pozvao i rekao: ‘Znaš, postoji ideja da se formira ‘Korpus spasilaca’. Šta misliš o tome? Iskreno da kažem, ni sam ne znam šta to tačno znači, ali, mislim, da će ti to biti interesantno’. I ja tada nisam ništa znao o radu te službe, ali sam odlučio da probam“, rekao je Šojgu u intervjuu listu „Argumenti i fakti“.
„Neke kolege su sa puta donele odeću, a ja dve velike torbe knjiga o metodama rada spasilaca u svim mogućim vanrednim situacijama“, pojasnio je Šojgu.
„A posle zemljotresa su nam bile potrebne dizalice, hidrauličke makaze, alat i tako dalje. Ništa od toga nismo imali. Mogli smo ili da kupujemo u inostranstvu ili da ih sami pravimo. Izabrali smo da sami pravimo. Hvala Bogu, u našoj zemlji ima mnogo entuzijasta koji su u kratkom roku počeli da proizvode alate i opremu. Kada se dogodio zemljotres u Neftegorsku mi smo već bili dobro opremljeni“, seća se Šojgu.