Pitanje opstanka: Pentagon traži odgovor na ruske hipersonične rakete

Vašington svim silama pokušava da sustigne Rusiju — osim udarnih sistema razrađuje i zaštitu od hipersoničnih projektila.

Smatra se da je u ovom trenutku nemoguće zaštititi se od hipersoničnog oružja. Raketa, koja se kreće prema svom cilju brzinom većom od pet maha i aktivno manevriše, praktično je neuhvatljiva za savremene PVO sisteme. Zemlja koja prva savlada takve tehnologije i počne masovno da ih primenjuje steći će ozbiljnu prednost u odnosu na potencijalne protivnike. Rusija je najbliža tom cilju, dok se Vašington trudi da je sustigne, piše Andrej Koc, komentator RIA Novosti.

U decembru je američka Agencija za protivraketnu odbranu objavila konkurs za izgradnju sistema protivraketne odbrane po projektu Glide Phase Interceptor (GPI - presretač u zoni planiranja).

Tri odbrambena giganta poput „Rajton“, „Lokid Martin“ i „Nortrop Gruman“ boriće se za povoljan ugovor. Do kraja septembra 2022.godine kupcu će predstaviti koncept rakete presretača koja može da uništi hipersonične ciljeve. Za prvi krug tendera izdvojeno je oko šezdeset miliona dolara.

Taktički i tehnički zahtevi za projekat nisu objavljeni. Međutim, poznato je da su perspektivne rakete namenjene za brodove, posebno za raketne razarače poput „Arli Burk“(DDG 51) i moraju u potpunosti da odgovaraju standardnim vertikalnim lansiranim instalacijama Mk41, što znači da dužina municije neće prelaziti sedam metara, a prečnik će imati 710 milimetara. Zahvaljujući informacionom i kontrolnom sistemu „Idžis“, nosač će moći da lansira raketu kako samostalno, tako i prema spoljnim datim instrukcijama.

Posebno se ističe da će razarači biti opremljeni kako sa GPI tako i sa presretačima iz porodice „Standard“ koji su trenutno u sastavu naoružanja, namenjeni za uništavanje „klasičnih“ balističkih ciljeva. Zadatak GPI je presretanje planiranih hipersoničnih borbenih blokova. U ruskoj vojsci, „Avangard“ se uveliko nosi sa ovim zadacima.

Bojeva glava interkontinentalnih balističkih raketa kreće se ka cilju u bliskom svemiru duž predvidljive putanje, što ih čini ranjivim na rakete presretača, dok „Avangard“ leti u atmosferi i pri tome aktivno „traži“ metu. Potpredsednik ruske Vlade Jurij Borisov izjavio je u decembru 2018.godine da je ovaj projekat tokom testiranja dostigao brzinu od oko 27 maha.

Još nije sasvim jasno kako Pentagon očekuje da obori takve „meteore“. Raketni presretači uništavaju mete na kinetički način, odnosno direktnim pogotkom. Verovatno će GPI takođe moći da postignu supersoničnu brzinu i koriguju kurs, a termalna glava za navođenje će prepoznati užareni gasni trag objekta.

Međutim, sve su to samo pretpostavke. Dok je lansiranje UR-100H UTTH sa „Avangardom“ jasno vidljivo iz svemira, jedrilicu nakon odvajanja od nosača izuzetno je teško otkriti postojećim tehničkim sredstvima.

Sateliti američkog sistema za upozorenje na raketni napad nalaze se previsoko — u geostacionarnim orbitama, a njihovi infracrveni senzori otkrivaju svetlije i vidljivije termičke karakteristike balističkih ciljeva.

U stvari, ovi uređaji su beskorisni kada su u pitanju hipersonične krstareće rakete uključujući ruske protivbrodske „Cirkon“ i planirane borbene blokove.

Prošle jeseni, Agencija za svemirski razvoj je ipak najavila početak izgradnje grupacije svemirskih letelica za praćenje ciljeva velike brzine. Amerikanci su uvereni da će problem rešiti sateliti u niskim orbitama, koji će detektovati hipersoničnu pretnju već u samoj fazi lansiranja koju će moći da prate. Pre godinu dana, Pentagon je izdvojio 350 miliona dolara za odgovarajući razvoj. Osam eksperimentalnih uređaja biće lansirano u svemir do 2023.godine.

Sateliti sistema upozoravanja na raketni napad, koji funkcionišu u neprekidnom infracrvenom režimu moći će da detektuju signale krstarećih raketa i borbenih blokova uz pomoć senzora širokog vidnog polja. Svaki od njih će preuzeti kontrolu nad određenim područjem terena i kada primeti hipersoničnu metu odmah će podići uzbunu.

Sistem za upozoravanje na raketni napad (EVS) će funkcionisati u bliskoj saradnji sa hipersoničnim balističkim svemirskim senzorima za praćenje (HBTSS) koji će odmah reagovati nakon detekcije hipersonične rakete. Njihov zadatak je da se presretač dovede u ciljno područje. Obećano je da će HBTSS prototip biti prikazan 2023.godine.

Dugoročni planovi Pentagona uključuju stotine uređaja u svemiru, koji će teoretski omogućiti praćenje svakog lansiranja hipersonične rakete.

Rusija ima slične projekte. Vojno-industrijski kompleks je saopštio da će do kraja godine na Arktiku biti testiran PVO sistem sa praktičnim presretanjem hipersonične mete. Očekuje se da će cilj biti uništen na udaljenosti od više stotina kilometara. Tip projektila i taktičko-tehničke karakteristike su i dalje strogo poverljivi.