„Svi saveznici u NATO-u imaju zajednički stav prema Rusiji: obuzdavanje i spremnost za dijalog... Svaki dijalog sa Rusijom mora da se gradi na poštovanju osnovnih principa na kojima je izgrađena evropska bezbednost, dokumenata i principa koji su decenijama na snazi. To uključuje i pravo nacija da izaberu svoj put... Nikada nećemo praviti kompromis o našem pravu da štitimo sve saveznike i pravu svih evropskih zemalja, uključujući Ukrajinu, da izaberu svoj put“, odgovorio je Stoltenberg na pitanje da li se na sastanku raspravljalo o ruskim predlozima o bezbednosti.
Takođe je objavio o jedinstvu saveznika u NATO-u u traženju od Rusije da pomogne u deeskalaciji situacije oko Ukrajine. Stoltenberg je napomenuo da se nastavlja „neisprovocirano i neobjašnjivo” koncentrisanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom, uključujući prebacivanje artiljerije i tenkova, dok nisu jasne namere Moskve.
On je ponovio da, ukoliko Rusija ponovo upotrebi silu protiv Ukrajine, Rusiju čekaju „ozbiljne posledice“.
Stoltenberg je takođe saopštio o planovima za organizovanje sastanka Saveta NATO-Rusija početkom 2022. kako bi se rešile nesuglasice između Alijanse i Moskve.
„Spremni smo da vodimo dijalog. I moja namera je da sazovem sastanak Saveta NATO-Rusija početkom sledeće godine, sednemo za pregovarački sto i razgovaramo o veoma ozbiljnim pitanjima sa Rusijom“, rekao je Stoltenberg.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ranije je izjavio da Ukrajina 2022. želi da dobije jasnu perspektivu za članstvo u NATO-u.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.
Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. izmenila dva zakona kojima je odustala od vanblokovskog statusa države. U februaru 2019. ukrajinski parlament usvojio je amandmane na ustav, čime je osiguran kurs zemlje ka EU i NATO-u. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera NATO-a sa proširenim mogućnostima. Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je ranije da će Ukrajina za ulazak u Alijansu morati da ostvari niz kriterijuma za čiju će implementaciju biti potrebno dosta vremena. Stručnjaci smatraju da Kijev neće moći da pretenduje na članstvo u NATO-u u narednih 20 godina.