Ovo nije prvi put da određene frakcije američke elite izlaze sa takvim inicijativama, koje su u Moskvi naišle na osudu. Ipak, većina ruskih političara i analitičara je uverena da će taj predlog teško proći, pošto za to nema apsolutno nikakvog osnova. Etiketiranje Rusije kao „države-sponzora terorizma“ je apsurdno, s obzirom na to da je ova zemlja u međunarodnoj areni lider u borbi protiv terorizma. Ruski eksperti ističu da se ovde radi o zameni teza, navodeći da je upravo Amerika ta koja ne samo da sponzoriše terorizam, nego i vrbuje i obučava teroriste i „stvara tržište terorističkih usluga“.
Ovo se radi kako bi se ponovo pokrenula nova runda neprijateljskih odnosa sa ciljem ostvarivanja finansijskih interesa tj. da bi se dobio veći budžet za vojne sektore.
Osim toga, na ovaj način se doliva „ulje na vatru“ američko-ruskih odnosa i stvaraju se dodatne barijere u pokušajima približavanja i normalizacije odnosa na relaciji Vašington–Moskva.
„Nastavlja se pritisak i satanizacija naše zemlje. Cilj je da se ponovo ideološki i medijski Rusija na neki način okleveta. Mislim da nećemo čuti ništa novo, osim ako nas ne optuže da smo uništili sve vanzemaljce, pošto su ionako sve optužbe protiv nas već izrečene. Naš odnos je već toliko loš da ga ništa ne može pogoršati. Štaviše, ovo je samo retorika, prema kojoj se treba odnositi mirno, posebno posle ličnih razgovora predsednika Rusije i SAD. To je prava politika, a sve ostalo je medijska buka“, kaže ruski ekspert Mihail Smolin.
Destabilizujuća sila u Ukrajini nije Kremlj, nego NATO
Inicijativa da se Rusija proglasi „državom-sponzorom terorizma“ potekla je od senatora-republikanaca Džima Riša, koji je predstavio „Zakon koji Ukrajini garantuje autonomiju jačanjem njene odbrane“. Nacrt zakona odobrava 450 miliona dolara stranog vojnog finansiranja za Ukrajinu u 2022. godini.
Njegovu inicijativu podržalo je još osam senatora, koji se takođe zalažu za pooštravanje sankcija protiv gasovoda „Severni tok 2“.
Riš je svoju inicijativu argumentovao činjenicom da SAD ne mogu da „sede skrštenih ruku” dok je Ukrajina suočena sa „još jednim gomilanjem ruskih trupa na svojim granicama”. Po njegovom mišljenju, Bela kuća nije dovoljno aktivna i ne pruža adekvatnu podršku suverenitetu Ukrajine.
Moskva je više puta ponovila da ruske invazije na Ukrajinu nije bilo i da neće biti, a da je ono što Rusija radi na svojoj teritoriji samo njena stvar i Zapad to ne zanima.
Pojedini ruski političari upozoravaju da ova inicijativa, ako bude usvojena, podriva dijalog između Rusije i SAD, mada ima i onih koji smatraju da ne treba obraćati pažnju na ovakve izjave američkih senatora, jer to odvraća ruske političke institucije od rešavanja stvarnih problema.
Senator s Krima Sergej Cekov je naglasio da Rusija poštuje suverenitet drugih država i da pokušava da reši sukobe koje su pokrenule SAD, ali je iznenađen činjenicom da Vašington priznaje ukrajinske vlasti, iako sprovode teror nad sopstvenim narodom.
Ovakvi predlozi američkih političara, prema njegovim rečima, samo pogoršavaju situaciju u Ukrajini, podržavajući militantna osećanja. Senator je izrazio nadu da Bela kuća neće podržati ovu inicijativu i podsetio da su na poslednjem sastanku predsednika dve zemlje Džoa Bajdena i Vladimira Putina izrazili svoju posvećenost mirnom rešavanju unutrašnje ukrajinske krize.
Dok zapadni mediji šire histeriju o navodnoj invaziji Rusije na Ukrajinu početkom iduće godine, a zapadni zvaničnici prete ozbiljnim ekonomskim sankcijama, pojedini britanski mediji pozivaju Zapad da preuzme odgovornost za krizu u Ukrajini i prestane da satanizuje Moskvu.
„Ako ovde postoji destruktivna destabilizujuća sila, to nije Kremlj, već NATO“, navodi britanski novinar Tim Blek.
Države – „sponzori terorizma“
Ruski politikolog Aleksandar Konjkov ovu inicijativu američkih senatora povezuje sa unutrašnjom političkom borbom u SAD, gde je antiruska retorika poželjna.
„Mislim da je ovo nastavak unutrašnje političke borbe u SAD kao reakcija na nedavnu video-konferenciju Bajdena i Putina. Antiruska retorika ostaje važan faktor u strukturiranju američkog političkog diskursa – to više nije toliko borba tradicionalnih partijskih učesnika, koliko različitih unutarpartijskih grupa koje predstavljaju transnacionalne korporacije, globalne igrače. Mislim da ovo nije poslednji dokaz tako očajne unutrašnje američke borbe za agendu“, smatra Konjkov.
„Države-sponzori terorizma“ je spisak država koje su, prema zvaničnoj poziciji američkog Stejt departmenta, više puta pružale podršku aktima međunarodnog terorizma. Na tom spisku, koji se pravi od kraja 1979. godine, trenutno se nalaze Kuba, Severna Koreja, Iran i Sirija, dok su neke zemlje poput Sudana, Libije i drugih skinute sa spiska.
Takvim zemljama SAD određuju sankcije koje, između ostalog, uključuju embargo na izvoz oružja, kao i prodaju proizvoda i tehnologija dvostruke namene i druge zabrane. Takođe, sve države i subjekti koji zaključe trgovinske sporazume sa tim zemljama mogu biti sankcionisani.
Vašington je više puta razmatrao dodavanje Rusije na listu zemalja koje sponzorišu terorizam. Takvih inicijativa je bilo i zbog „slučaja Skripalj“, i zbog Ukrajine tj. Donbasa i niza drugih događaja za koje Zapad neosnovano optužuje Moskvu.
Međutim, čak i na Zapadu ima onih koji su skeptični prema „zdravlju“ takvih inicijativa i zakona koji mogu samo naneti još veću štetu rusko-američkim odnosima, koji su i bez toga na rekordno niskom nivou.