Šmit, koji se predstavlja kao visoki predstavnik za BiH, iako njegov izbor nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN, niti ga priznaju Republika Srpska i velike sile, poput Rusije i Kine, to je predložio u otvorenom pismu Parlamentarnoj skupštini BiH.
„Svi znamo da nepriznavanje masovnih zločina i kršenja ljudskih prava može imati pogubne posledice po društvo. Tokom poslednjih 150 godina, međunarodna zajednica se obavezala da će uspostaviti pravila za izbegavanje sukoba i utvrditi humanitarne standarde koji se primenjuju tokom rata i sukoba obeleženih nasiljem, da bi se obezbedilo poštovanje potreba za humanim postupanjem i vodila briga o osobama koje su se našle u ratnim okolnostima“, navodi Šmit, prenosi Tanjug.
Poziv za usvajanje zakona sličnog Inckovoj odluci
Dodaje da „negiranje dobro dokumentovanih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući i genocide, sprečava društva da se nose s kolektivnom prošlošću, te da predstavlja nastavak zlostavljanja žrtava“.
„Izmene Krivičnog zakona BiH donete u julu 2021. godine zasnivaju se na principu očuvanja temeljnih vrednosti. Zakonodavni akti mogu ostvariti svoj potencijal u smislu promovisanja mira i pomirenja jedino ukoliko, paralelno s njima, u društvu postoji osnovni konsenzus, kao i zajednička spremnost da se pokaže razumevanje i saosećanje, posebno među mladim ljudima koji su sledeća generacija“, piše Šmit.
Nemački političar dodaje kako smatra da je „uloga Parlamenta kao političkog predstavničkog tela da pokuša da donese svoj zakon o ovom pitanju“.
Šmit je izrazio spremnost da ukine nametnuti zakon kada na snagu stupi novi usklađen s evropskim i međunarodnim standardima koji bude usvojila Parlamentarna skupština BiH.
Naglasio je da se zakon odnosi na pojedince koji su počinili ratne zločine, a ne na narode ili etničke grupe u celini.
Dodik odbacio rešenje koje sada nudi i Šmit
Podsetimo, o ovom predlogu juče je govorio i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, Dodik je ponovio da predstavnici Republike Srpske neće učestvovati u odlučivanju na nivou BiH sve dok se ne povuče sporni zakon koji je nametnuo Valentin Incko.
Rekao je da svi iz Republike Srpske i dalje stoje na poziciji da je nemoguće da bilo ko kaže za srpski narod i Republiku Srpsku da su „genocidni” i da to ne može da opstane u pravnom prostoru.
Ističući da treba tragati za rešenjima, Dodik je odbacio rešenje o kom se govori u javnosti, a prema kojem bi istovremeno u parlamentu bila povučena Inckova odluka i usvojeno neko novo rešenje.
On je ponovio da je „Inckov zakon“ neprihvatljiv i da ne može biti deo pravnog kontinuiteta, ma kako da se to reši.