Ceremoniji polaganja kamena temeljca za spomenik general Margelovu prisustvovao je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko koji je ukazao na važnu ulogu ovog ruskog vojskovođe u operacijama za konačno oslobođenje Jugoslavije.
Margelov nije ušao u legendu samo kao ratni komandant, on je i otac sovjetskih i ruskih Vazdušno-desantnih snaga.
U istoriji Vojnodesantnih snaga (VDV) Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, ime Vasilija Margelova ostaće upamćeno kao oličenje razvoja ovih jedinica. Popularnost i autoritet VDV-a neraskidivo su povezani sa imenom generala Margelova.
„U njegovo vreme mnogo se učinilo na obuci, opremanju i omasovljenju tog vida oružanih snaga. One dobijaju poseban status unutar vojske. Mnogo je učinio i na iniciranju konstruisanja posebne opreme za VDV, ali dosta i na doktrinarnom nivou“, objašnjava istoričar Aleksandar Životić razloge zbog kojih se Margelov smatra ocem VDV-a, koje u obliku koji je on koncipirao postoje do danas.
Otac VDV-a – Ujka Vasja uvek u prvim redovima
Margelov je bio jedan od prvih koji je shvatio da će, u modernom ratovanu, samo snage sa velikom pokretljivošću, koje su sposobne da brzo manevrišu, biti kadre da uspešno deluju iza neprijateljskih linija. A to je izgleda shvatio kao komandant bataljona skijaša-izviđača tokom Zimskog rata koji su od 1939. do 1940. vodili Finska i SSSR.
I tokom većeg dela II svetskog rata, Margelov je komandovao sličnim jedinicama, specijalizovanim za iznenadna diverzantska dejstva, sve do 1944, kada postaje general major i prima komandu nad 49. streljačkom gardijskom divizijom, sa kojom oslobađa Ukrajinu, Moldaviju, Rumuniju, Jugoslaviju, Mađarsku, Austriju i Čehoslovačku.
Ali, tek posle rata, sve njegove sposobnosti dolaze do izražaja. Prvo je bio komandant divizije, pa korpusa, a na kraju celog VDV-a. Na Toj dužnosti ostaće između 1954. i 1979, sa kratkim prekidom između 1959. i 1961.
Tokom njegovog komandovanja, VDV postaje najmobilnija jedinica oružanih snaga SSSR-a. Štaviše, postaje i najpopularnija. Služba u njima postaje stvar prestiža, vredna poštovanja. Za ovakav imidž VDV može da zahvali i samoj ličnosti Vasilija Margelova i njegovom posebnom daru, retkom kod vojnih komandanata. Za razliku od drugih, Margelov je kao lord Nelson ili maršal Suvorov, umeo da održava gvozdenu disciplinu, a da ga vojnici u isto vreme obožavaju. To je postizao veštom kombinacijom familijarnosti i strogoće, ali nadasve time što je svoje vojnike predvodio umesto da im komanduje. Zato su ga i zvali Ujka Vasja.
Tako je bilo i 1967, kada je sovjetsko rukovodstvo odlučilo da demonstrira silu povodom uspostavljanja vojne diktature u Grčkoj. Margelov je osmislio operaciju „Rodopi-67“, masovni desant sovjetskih specijalnih jedinica u planinama južne Bugarske. Padobranstvo mu je bilo strast i imao je 60 skokova – poslednji od njih izveo je kada je imao 65 godina.
Kako je Ujka Vasja od VDV-a napravio najprestižnije jedinice
Osim toga, Margelov je razvijao i doktrinu VDV-a.
„Da bismo ispunili ulogu u modernim operacijama, potrebno je da naše formacije budu visoko upravljive, oklopljene, imaju dovoljnu vatrenu efikasnost, da budu sposobne za sletanje u bilo koje doba i da budu sposobne za aktivna borbena dejstva odmah po sletanju. To je, uglavnom, ideal kome treba da težimo“, govorio je u počecima komandovanja VDV-om.
Za postizanje ovih ciljeva, Margelov je razvio koncept uloge i mesta VDV-a u okviru armije SSSR-a, u savremenim strateškim operacijama. Međutim, bilo je potrebno premostiti jaz između teorije upotrebe VDV-a i prakse. Kada je primio komandu nad VDV-om, jedinice su se sastojale od pešadije opremljene lakim naoružanjem i transportne avijacije.
Airborne Force commander Vasily Margelov shaking hands with paratroopers
© Sputnik / A. Polikashin
/ Zbog toga, on se povezao sa vojno-industrijskim kompleksom sa kojim je radio na proizvodnji nove opreme. Pored novih tipova padobrana i druge opreme, za pripadnike VDV-a je konstruisano posebno malokalibarsko naoružanje, manje težine i sa sklopivim kundacima, što je pojednostavilo sletanje uz pomoć padobrana.
Za potrebe VDV-a su, na Margelovljevu inicijativu, razvijani i drugi tipovi naoružanja i opreme, kao što su samohodni artiljerijski nosači, amfibijska vozila, samohodni topovi, oklopni transporteri, padobranske platforme. Takođe i transportni avioni velikog doleta i nosivosti.
BMD-1 upravo je bilo vozilo koje je konstruisano za potrebe VDV-a na inicijativu Margelova. Teško nešto malo preko 7 tona i opremljeno poluautomatskim topom 2A28 Grom, ovo vozilo bilo je predviđeno za transport i borbu. Uprkos pohvalama zvaničnika, Margelov je bio nezadovoljan načinom upotrebe novog vozila – padobranci su posebno iskakali iz aviona, a vozilo je posebno izbacivano, što je oduzimalo dragoceno vreme za lociranje i ukrcavanje u vozilo.
Tada je Margelov došao na revolucionarnu ideju, da se vozilo iz aviona izbaci zajedno sa posadom. To je, prvi put u svetskoj praksi i učinjeno 5. januara 1973. BMD-1 Kentaur izbačen je iz aviona i uspešno je sleteo. jedan od članova posade bio je i Margelovljev sin Aleksandar.
Vasilij Margelov je napustio mesto komandanta VDV-a 1979, ali se nije penzionisao. Praktično do smrti radio je u Ministarstvu odbrane SSSR-a, a preminuo je 1990, gotovo istovremeno kada i Sovjetski savez. Ipak, vazdušnodesantne snage i dalje čuvaju uspomenu na svog tvorca, pogotovo u Rusiji.