Za prvu opciju i direktan let u Katar neophodno je da u preostala dva kvalifikaciona meča upišu šest bodova, što podrazumeva i vraški težak zadatak - pobedu nad bivšim evropskim prvakom Portugalijom, i to u Lisabonu... Zvuči nemoguće, ali...
Daleko od toga da Piksijevi ratnici to nisu kadri da učine, jer ova ekipa „raste“ iz utakmicu u utakmicu i počela je da pobeđuje i kada ne igra kako bi trebalo i kako je selektor to zamislio.
Najbolji pokazatelj za to su tri boda u Luksemburgu gde je pobedu „porodio“ Dušan Vlahović, biser sprskog i svetskog fudbala.
Bio je hladnokrvan prilikom realizacije posle savršenog pasa koji mu je uputio Veljković iz zadnje linije, pokazvši kako treba napadač da se ponaša u situaciji „jedan na jedan“ sa golmanom.
Srbija je prethodni put, ne tako davno, pre dve godine u Lisabonu odigrala meč bez pobednika sa Portugalijom (1:1).
Poveli su Orlovi ranim golom Tadića iz penala, ali su u nastavku Ronaldo, Feliks, Silva i ostali asovi Fernanda Santoša uspeli da poravnaju rezultat i na kraju je usledila pobeda bodova.
Onda su nam Portugalci održali čas fudbala po kiši na Marakani kada su napunili mrežu Marka Dmitrovića do vrha.
Slavili su rezultatom 4:2 i pokazali da su ipak (naj)bolja selekcija u kvalifikacionoj grupi i da su s pravom zauzeli prvo mesto i otišli direktno na Evropsko prvenstvo, gde Srbije, po običaju ni posle 20 godina nije bilo.
Ali, to su bila neka druga vremena, dolaskom Dragana Stojkovića Piksija na mesto selektora nacionalnog tima, učinilo je da se promene brojne stvari.
Srbija je počela da igra fudbal, ofanzivan fudbal, na gol više, onako kako svi to vole, a kako selektor koji je bio vrhunski igrač, zahteva!
Svi trče, svi se bore za loptu, ginu doslovce svi do jednog na terenu! Videlo se to već u prva dva kvalifikaciona meča kada je Piksi preuzeo Orlove.
Srbiji je pripao rolerkoster protiv Irske u Beogradu. Rani gol Brauna, ali na kraju preokret i pobeda rezultatom 3:2.
A onda samo četiri dana kasnije još bolja potvrda da Srbiju krasi nešto što u prošlosti nije bio slučaj.
Piksijeva četa gubila je 2:0 od Portugalije na Marakani posle prvih 45 minuta igre, da bi u nastavku za svega 15 minuta preko Aleksandra Mitrovića i Filipa Kostića stigla do izjednačenja.
Selektor je posle meča priznao da je sve vreme verovao u svoj tim i da jedino za čime žali jeste što nismo postigli i treći gol i upisali pobedu.
„Mogli smo i da ih pobedimo. Nema veze, biće nova prilika u Lisabonu. Tamo će biti finale ovih kvalifikacija“, već tada je nagovestio scenario i rasplet u Grupi A Dragan Stojković Piksi.
I tako bi i trebalo da bude. Postoji samo jedan preduslov, da u utorak, 12. oktobra u Beogradu padne Azerbejdžan, isti onaj koji je savladan u Bakuu, kada mu je presudio rekorder po broju golova za nacionalni tim Aleksandar Mitrović.
Još jedna potvrda da je ovo neka druga(čija) Srbija! Vodili su Orlovi preko Mitrovića od 16. minuta, ali je Mahmudov u 59. minutu izjednačio. Mirisalo je na novi (k)iks što se Orlovima bezbroj puta dešavalo u nekim prošlim vremenima, kada su se saplitali protiv „malih“...
Onda je na scenu stupio borbeni karakter Piksijevih orlova i surovi egzekutor Mitrović! Izmislio je novi gol i bacio na kolena rivala nepunih 10 minuta pre kraja susreta za važna tri boda Srbije na putu ka Kataru.
Usledili su posle trijumfi nad Luksemburgom (4:1 i 1:0), te je sada u opticaju još šest bodova za direktan let Orlova u Katar!
Lisabon je najteži zadatak. Odlazak u najzapadniju zemlju Starog kontinenta i nadigravanje sa evropskim prvacima, prepunim majstora fudbalske igre. Nema potrebe ni da ih nabrajamo. Od samog pomena imena Ronaldo, Feliks, Bernardo Silva, prosečan fudbalski poznavalac se naježi...
Ali, bolje je i lakše stisnuti zube i pregrmeti taj Lisabon, nego završiti u „paklu“ baraža, gde su u polufinalu potencijalni rivali Češka, Ukrajina, Norveška, Severna Makedonija, Vels, Austrija koje stižu iz Lige nacija i biće nepovlašćeni.
Što se tiče povlašćenih reprezentacija sa kojim bismo se susreli u finalu, to su Albanija, Rusija, Švedska, Škotska, Švajcarska.
UEFA je zakomplikovala put kroz baraž i u igri su tri dodatna mesta za odlazak na Mundijal u Kataru, a za njih će se boriti deset drugoplasiranih selekcija iz kvalifikacija, odnosno još dva pobednika grupne faze UEFA Lige nacija.
To znači da će ukupno 12 nacionalnih timova, biti podeljeno u tri kostura od po četiri ekipe, a samo pobednici će se radovati na kraju i završiti u Kataru.
U te tri staze, igraju se polufinale i finale, sve po jedna utakmica i samo neporaženi dobija vrednu nagradu.
Orlovi su prethodni put osetili sav pakao i svu gorčinu baraža. Nokautirali su u Oslu Norvežane, „uštopovali“ Halanda, da bi onda sve dobro poništili pred samim ciljem.
U Beogradu se na praznoj Marakani dogodila Škotska i oni čuvena penal-lutrija gde smo ostali kratkih rukava, a EVRO po običaju gledali kraj malih ekrana, na šta smo navikli još od 2000. godine.