SVET

Čovek koji bi mogao naglavačke da okrene politiku Francuske: Kandidat sa vrtoglavim skokom rejtinga

Politički novinar, esejista, pisac i TV analitičar Erik Zemur plasiraće se u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, rezultat je poslednjeg istraživanja javnog mnjenja. Poznat je kao „ultranacionalista sa nekoliko osuda zbog rasističkog govora mržnje“ ali i kao veliki intelektualac.
Sputnik
Zemur, koji je predlagao zabranu upotrebe imena Muhamed u Francuskoj, osvojio bi 17 do 18 odsto u prvom krugu predsedničkih izbora 10. aprila sledeće godine što je dovoljno za drugi krug u kom bi bio izazivač aktuelnom predsedniku Makronu, pokazuje poslednje istraživanje javnog mnjenja u toj zemlji.
U anketi sprovedenoj početkom septembra imao je podršku sedam odsto birača, a istraživači navode da nikada do sada nijedan kandidat nije imao takav rast u tako kratkom vremenskom periodu.
Erik Zemur je veliki intelektualac, novinar, publicista i pisac koji se jedno vreme bavio francuskom desnicom a posle i sam počeo da piše o problemima francuskog društva, kaže za Sputnjik prof. dr Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije.

„Tramp intelektualac“: Islam je opasnost za Francusku

Zemur govori da je priliv muslimanskog stanovništva i sam islam opasnost za Francusku i zbog toga je imao velike probleme jer je morao da se brani po sudovima, a u stvari, „branio je francuski nacionalni identitet“.
U poslednje vreme proslavile su ga emisijama na televiziji koje su imala veliku gledanost, a veliku popularnost Zemur je stekao „zaista interesantnim komentarima o događajima u Francuskoj i svetu“.
„On je više na liniji Donalda Trampa ili Borisa Džonsona, ali je mnogo veći intelektualac i mnogo bolje poznaje istoriju, kulturu i društvo i brani francuski identitet i zato me njegova popularnost ne čudi. Vrlo je inteligentan, britkog razmišljanja, ne okleva da uđe u duele sa neistomišljenicima. Čuveni su njegovi dueli sa Bernarom Anri Levijem gde je on osporavao celu Levijevu delatnost ili sa francuskim filozofom Mišelom Onfreom koji je njemu bliži, ali i sa mnogim francuskim intelektualcima“, kaže Zečević i dodaje da su to bili vrlo zanimljivi TV dueli na jednom visokom nivou“.

Jači od Le Penove uz podršku buržoazije

Ne iznenađuje ga rezultat ankete po kojoj je Zemur „preskočio“ Le Penovu za dva odsto i slaže se sa francuskim analitičarima da bi u drugom krugu predsedničkih izbora imao veće šanse da pobedi Makrona „zato što je u stanju da okupi i francusku buržoaziju ali i siromašnije stanovništvo“.
Dodaje da Le Penova nije dovoljno intelektualno potkovana, oko nje se okupljalo uglavnom siromašno nezadovoljno stanovništvo dok Zemura podržavaju i ljudi iz nižih ali i viših slojeva „koji cene njegovu inteligenciji, obrazovanje, stil i način govora“.

De Golovim i Makronovim putem

Čak ni jaka politička organizacija koja stoji iza Marin le Pen ne bi bila prednost u odnosu na Zemura jer je na prošlim predsedničkim izborima 2017. godine pobedio Makron koji nije imao ozbiljnu političku organizaciju iza sebe, ističe Zečević.
„Nekad je to bio uslov svih uslova za francusku politiku, pre svega zato što predsednički izbori puno koštaju i trebalo je najmanje 19, 20 miliona evra da skupite da biste učestvovali. To su dobijale te velike stranke od države tako da su ti kandidati bili favorizovani samom institucijom države koja im je pomagala u kampanji. Međutim, desilo se to da je dobar deo finansijske elite počeo da finansira Makronovu kampanju i uspeo je da izbije u prvi plan i desilo se prvi put posle De Gola da je neko ko je van političkog života i nema ozbiljnu stranku iza sebe uspeo da postane predsednik Francuske“, podseća Zečević.
Zemur ima simpatizere među industrijalcima krajnje desnice, već je dobio od njih pozajmice, narod mu daje donacije, okupio je tim ozbiljnih profesionalaca i, što je interesantno, podržavaju ga i mladi, tako da to u ovoj fazi francuske politike nije nepremostiv hendikep to što iza njega ne stoji jaka politička organizacija, ističe Zečević.

Alžirski Jevrejin kao Napoleon – primer uspešne asimilacije

Ni poreklo mu ne odmaže u borbi za osvajanje glasova francuske desnice na predsedničkim izborima jer on sam govori da je najbolji primer asimilacije čoveka čiji su roditelji došli iz Alžira koji su potpuno prihvatili Francusku i postali pravi Francuzi.
On više ne govori za sebe da je Jevrejin već da je Francuz koji je potpuno usvojio francusku istoriju.
„On je pravi primer uspešne asimilacije, zato što je Francuska Republika počivala upravo na tome da prihvati ljude sa raznih strana sveta, mada bih rekao više iz Evrope, bez obzira da li su oni italijanskog, španskog, ruskog porekla i da ih asimiluje i od njih napravi Francuze koji učestvuju i daju značajan doprinos u političkom, ekonomskom i kulturnom životu zemlje. Imate mnogo takvih primera od Napoleona koji je u suštini bio Italijan sa Korzike, čiji su roditelji bili Italijani, pa do Sarkozija čiji je otac bio Mađar itd. Mnogo je političara i ruskog porekla u francuskoj politici poslednjih 30-40 godina“, zaključio je Zečević.
SVET
Marin Le Pen: Ako budem predsednica - referendum o migraciji
Francuskoj prete kosovizacija i građanski rat: Zašto su se oficiri uznemirili
Komentar