Inicijator rasprave je Klub poslanika Socijalističke narodne partije (SNP), a podržali su je predstavnici parlamentarne većine.
SNP je u obrazloženju naveo da je Đukanović 28. avgusta na Cetinju kazao da „nije pametno insistirati na ustoličenju u tom gradu, već je pametno to izmestiti iz Cetinja i obaviti u nekom od mnogobrojnih hramova u drugim gradovima“.
„Nadam se da neću biti u situaciji da 5. septembra budem na Cetinju, tamo gde budu Cetinjani i gde je većinska Crna Gora, gde se brani dostojanstvo države“, rekao je tada Đukanović.
SNP smatra da je takvim postupanjem Đukanović grubo povredio član 14. Ustava Crne Gore koji propisuje da su verske zajednice odvojene od države, kao i da su one ravnopravne i slobodne u vršenju verskih obreda i verskih poslova.
„Takođe je Đukanović prekoračio okvir nadležnosti predsednika Crne Gore propisanih članom 95. Ustava“, naveli su iz te partije.
Ocenjuje se da se Đukanović direktno umešao u poslove jedne verske zajednice, konkretno Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve.
„Time je, protivno Ustavu, narušio načelo sekularnosti Crne Gore, odnosno načelo odvojenosti verskih zajednica od države“, kaže se u obrazloženju.
Iz SNP-a su naveli da je Đukanović izjavom „nadam se da neću biti u situaciji da 5. septembra i sam budem na Cetinju, tamo gde budu Cetinjani i gde je većinska Crna Gora, gde se brani dostojanstvo države“ prekoračio ustavna ovlašćenja.
„Nazivajući protivnike ustoličenja većinskom Crnom Gorom direktno je izazvao podelu građana na one koji podržavaju i one koje ne podržavaju ustoličenje mitropolita na Cetinju“, navodi SNP u obrazloženju.
Kako se dodaje, Đukanović je ličnim primerom, protivno Ustavu, pozvao građane na protest i ometanje vršenja verskih obreda SPC.
„To je samo jedan od primera koji karakterišu dugogodišnju praksu Đukanovića da kroz podelu, izazivanje mržnje, pretnje i poziv na sukobe pokušava da naruši međunacionalne i međuverske odnose unutar države“, navode poslanici SNP-a.
U obrazloženju se podseća da je Đukanović učestvovao na neprijavljenom i zabranjenom skupu 5. septembra na Cetinju.
„Takođe je prekršio član 161. Krivičnog zakonika organizujući i pozivajući na sprečavanje verskog obreda, što je operativno u delo sprovodio njegov savetnik za bezbednost Veselin Veljović“, kaže se u predlogu SNP-a.
Ustavom je predviđeno da postupak za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav može pokrenuti Skupština, na predlog najmanje 25 poslanika, prenosi Dan.
Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud.
„Predsednika Crne Gore Skupština može razrešiti kada Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav“, piše u Ustavu.