Kako se osećate zbog dešavanja u Vašoj zemlji u ovako teškom trenutku?
– Osećam ogromnu bol, jer avganistanski narod već 42 godine preživljava strana mešanja, okupaciju i razaranja.
Poslednji vojnici NATO-a napustili su Avganistan. Munjevito povlačenje snaga NATO-a mnogi su kritikovali. Šta Vi mislite o tome?
– Niko ne zna do kakvog su sporazuma došli Sjedinjene Američke Države i pokret „Taliban“ (organizacija zabranjena u Rusiji) u Dohi. Sve je bilo veoma čudno: i to kako su talibani zauzeli gradove, a posebno Kabul. Ušli su sa motociklima i kamionetima, a da nisu naišli na otpor avganistanske vojske. Sve to je veoma čudno.
Za 20 godina najmoćnija vojska na svetu i vojnici iz još 41 države nisu uspeli da proteraju teroriste, kako su donedavno nazivali talibane, i bar malo pomognu u obnavljanju zemlje. To nam govori da je nekome bilo potrebno da se rat nastavi. Da su zapadne snage htele, oslobodile bi Avganistan za sedmicu.
Šta mislite o obećanjima talibana? Da li verujete da se nakon njihovog dolaska na vlast život u zemlji zaista može poboljšati?
– Ako su se talibani zaista promenili, zašto onda ljudi beže iz Avganistana. Narod je van sebe, Avganistanci napuštaju zemlju čak i peške. To se dešava upravo sada.
Ja sam sigurna da će se rat nastaviti. I ponovo će početi da se okreću islamu, kako bi, oslanjajući se na islam, „borili protiv njegovih neprijatelja“, kao što je i pre bio slučaj. Mislim da su to do sad svi shvatili.
Za 20 godina 80 odsto novca uloženog u zemlju vratilo se u džepove Zapada. Ostalo je otišlo na vojne troškove, a za civilno društvo je ostalo veoma malo. Nisu izgrađena nikakva strukturna preduzeća. Umesto toga, napravljeni su samo putevi.
Vi se dugo godina bavite problemima prava žena u Avganistanu. Nedavno je postao viralan snimak koji je pisac Haled Hoseini objavio na Tviteru. Na njemu avganistanska devojka kroz suze izražava svu svoju bol i strah pred budućnošću koje je čeka... Prema Vašem mišljenju, da li je očaj te devojke odraz svega onoga što oseća stanovništvo u Avganistanu nakon povratka talibana, a posebno žene, koje su postigle značajan napredak u društvu i koje su aktivno učestvovale u mnogim sferama društvenog života?
– Hidžab je i dalje obavezan za žene u zemlji. I to je bilo određeno ograničenje, iako su na početku američke okupacije govorili o oslobađanju žena. Naravno, nešto je učinjeno, ali uvek je preduzimano veoma malo, jer nije bilo prave želje da se nešto promeni. To je jednostavno bila propaganda. Stoga bih to s oprezom okarakterisala kao „veliki napredak“.
Šta bi međunarodna zajednica trebalo da uradi?
– U Avganistanu je trebalo postići pomirenje strana, ali to nije učinjeno. Sada mi je teško reći šta bi trebalo činiti...
Kako vidite blisku budućnost Avganistana?
– Rat će se nastaviti. Ne bih volela da se vojni sukobi prebace i na teritoriju Irana.