Cilj te organizacije nastale još 2001. godine, kako ističe Bilbija za Sputnjik, bila je i ostala bezbednost i stabilnost u Centralnoj Aziji, što je sada i te kako potrebno u svetlu krize u Avganistanu.
Šangajska organizacija se proširila i postala ozbiljna pankontinentalna organizacija koja ne deluje agresivno, ali je veoma snažna.
ŠOS — ni EU, ni NATO, a snažan
Proteklih godina dobila je stalne organe, a to je, po mišljenju Bilbije, prelomni momenat u njenom funkcionisanju.
„Mislim da će ta organizacija biti u mogućnosti da kontroliše to područje nakon odlaska Amerikanaca iz Avganistana. Pritom neće to činiti agresivno niti će išta nametati, nego će to biti proces diplomatskog, vojno-političkog karaktera, ali inkluzivan“, prognozira Bilbija u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Sada će neki procesi početi da se odvijaju polako i u tišini, a kako smatra naš sagovornik , čitav taj region, a ne samo Avganistan, na kraju će biti stavljen pod kontrolu, dok će Rusija i Kina kroz ŠOS moći da pokažu model funkcionisanja njihove ideje multipolarnog sveta.
„Siguran sam da predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping neće propustiti priliku da pokažu da ovaj svet može biti bolje mesto za život“, kaže Bilbija.
On skreće pažnju i na činjenicu da će prvi put u istoriji jedna grupa zemalja, odnosno ŠOS, imati priliku da hermetički zatvori Avganistan i da njegove granice stavi pod kontrolu sa svih strana.
To je, kako kaže, nešto što će sigurno biti iskorišćeno na pametan i dugoročan strateški način, kako bi to bilo stavljeno u temelj pravednijih međunarodnih odnosa i kako bi se i druge zemlje dobrovoljno priključile tom procesu.
Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Ilija Kajtez veruje da je Avganistan prekretnica gde zemlje poput Rusije, Kine, Indije i Irana mogu u punom kapacitetu da pokažu svoju, kako kaže, civilizacijsku dubinu.
„Zapad često nastupa kao predator. Istok će sada moći da pokaže na tih, miran, korektan, dostojanstven način da će ovladati u smislu saradnje, gde će veliku korist imati i avganistanski narod. Ovde će se primeniti drukčiji civilizacijski pristup rešavanju problema koji će biti blagotvoran“, optimista je Kajtez.
Na pitanje da li je avganistanska kriza šansa za evroazijske modele saradnje, analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da ovo jeste značajan udarac globalizmu, ali i upozorava da zapadne političke elite neće u potpunosti prihvatiti važnost ovog događaja, nego će se praviti da se ništa nije desilo.
„Bićemo svedoci daljeg mrcvarenja što se tiče zapadnih pokušaja nametanja vrednosti“, upozorava Kesić.
Male šanse da se Amerika upusti u nove avanture
On, s druge strane, smatra da je mala verovatnoća da će se Amerika, nakon što je „zaribala“ u Avganistanu, u skorijoj budućnosti upustiti u nove avanture, recimo u BiH ili na Kosmetu, jer će pre svega morati da se pozabavi svojim unutarpolitičkim prilikama.
Poraz u Avganistanu, ističe Kesić komentarišući haotično povlačenje američkih i NATO trupa iz te zemlje posle dve decenije angažovanja, nije samo poraz Amerike i aktuelne administracije Džozefa Bajdena, već i još jedan u nizu poraza globalizma, ideje da Zapad može da nameće svoj politički sistem gde god poželi i kao jedino ispravan za svaki narod.
Kako ističe, ovo je i poraz partnerstva između Amerike i drugih članica NATO-a.
Iako uvek postoji mogućnost da, kako kažu Amerikanci, „rep maše kerom“, odnosno da se pažnja usmeri ka lakšim izazovima gde bi mogli imati uspeha, po oceni Kesića, ne postoje okolnosti koje bi Beloj kući dozvolile da pošto izađe iz ovakve avanture i to na način koji donosi sramotu celoj naciji, sad kaže da mora da gradi neku državu, recimo u BiH ili na Kosovu.
„Američki narod neće da sledi političku elitu koja ima sve manje poverenja. Ne postoji mogućnost da ovaj predsednik napravi neku novu krizu, mobiliše narod i dobije podršku za bilo kakvu avanturu. Mislim da će se desiti nešto sasvim suprotno: zbog unutrašnjih problema i velikog nepoverenja demokrate će morati sve više da se bave budućnošću stranke, imajući u vidu da se već ulazi u kampanju za izbore za Kongres 2022. godine“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
I Evropljani da izvuku pouke
On napominje da iz zbivanja u Avganistanu i Evropljani treba da izvuku svoje pouke, konkretno, da EU ne može da se pouzda u SAD.
„Zbog toga se varaju oni koji misle da će Amerikanci ili NATO da rešavaju probleme na Balkanu. Posle Avganistana proći će dugo vremena pre nego što Amerika bude mogla da se bavi zemljama na periferiji svojih interesa, a to je i Balkan“, navodi Kesić.
Još jedna pouka Avganistana, po njegovom mišljenju, jeste da nije tačna parola predsednika Džoa Bajdena da se Amerika vratila i da je spremna da preuzme ulogu lidera demokratskog sveta.
Sličnog je mišljenja i Ilija Kajtez, koji smatra da su dešavanja u Avganistanu tačka preloma gde je jasno da je unipolarni svet sišao sa svetske scene, ali i da je tu pokazao slabosti i NATO.
„NATO struktura je apsolutno birokratizovana, nema razlog da opstaje, jer je posle Varšavskog pakta izgubila razlog postojanja pa sad izmišlja opasnosti. NATO je mašinerija koja je zaribala u pesku“, veruje Kajtez.
Bojan Bilbija napominje da je u tom svetlu potpuno primerena ocena šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da glavni zaključak koji Amerika može da izvuče posle Avganistana jeste da nikog ne treba da uči kako da živi, a posebno ne silom.
„SAD to više ne mogu jer su ojačale Rusija i Kina i ne samo da su ojačale, nego imaju veoma usaglašenu spoljnopolitičku agendu. To je razlog zašto to nametanje više ne može da prođe“, zaključuje Bilbija.