Ona je izrazila žaljenje zbog toga što na jučerašnjoj sednici SB UN nije usvojen nacrt rusko-kineske rezolucije u vezi sa imenovanjem Šmita.
„Propuštena je mogućnost da se osigura neophodan međunarodno-pravni legitimitet nemačkog kandidata za tu funkciju“, navodi se u komentaru Zaharove objavljenom na sajtu Ministarstva.
Podrška učesnika međunarodne zajednice visokom predstavniku koji nema legitimitet imaće veoma negativne posledice za proces postkonfliktne normalizacije situacije u BiH i može da ugrozi sva dostignuća do kojih se došlo u poslednjih dvadeset godina, rekla je Zaharova.
To je i direktno u suprotnosti sa dejtonskim principima i dovodi u pitanje njihovu realizaciju, istakla je ona.
Ona je podsetila da, prema Dejtonskom sporazumu, učešće SB UN u postavljanju svakog novog visokog predstavnika nema alternativu.
„Na taj način, u odsustvu rezolucije SB koja to odobrava Šmit ne postaje visoki predstavnik u duhu mirovnog sporazuma. Nema konsenzusa ni među stranama u BiH kada je reč o imenovanju Šmita na tu poziciju“, objasnila je Zaharova.
Prema njenim rečima, Rusija kao država garant Dejtonskog mirovnog sporazuma potvrđuje da i dalje, bez promene, podržava taj dokument.
Kako je rekla, Moskva je uverena u kontraproduktivnost tog prevaziđenog tutorstva nad nezavisnom i suverenom BiH o čijoj sudbini treba da odlučuju isključivo njeni narodi bez mešanja i saveta spolja, istakla je ona.
Rusija je, kako je rekla, spremna za konstruktivnu saradnju sa svim zainteresovanim stranama u cilju promovisanja pozitivne agende za BiH na bazi Dejtonskog sporazuma, zaključila je Zaharova.