„Aktivna borbena sezona će trajati još oko dva meseca i oni mogu preuzeti kontrolu nad nekoliko provincija. Ako pogledamo situaciju sa čisto vojne tačke gledišta, oni to mogu. Međutim, to ne znači da će oni u potpunosti u potpunosti upravljati Avganistanom. To samo znači da će za sve i za egoizam vlasti platiti avganistanski narod, jer oni pate, a ne oni koji sede u dvorcima“, izjavio je Kabulov.
Prema njegovim rečima, talibani su preuzeli kontrolu nad polovinom okruga u Avganistanu, kojih ima više od 400, ali nemaju snage da osvoje i zadrže administrativne centre provincija.
„Ne sme se zaboraviti činjenica da je većina okruga bez borbe prešla u ruke talibana. Šta to znači prešla? Vladina vojska je jednostavno napustila svoje garnizone i pozicije i pobegla - ako ćemo stvari nazivati pravim imenom. Zato su talibani lako ušli i preuzeli kontrolu. U Avganistanu ima više od 400 okruga od kojih je više od trećine ili skoro polovina pod kontrolom talibana i to ne zahvaljujući borbi, već zbog toga što je vladina vojska napustila teritoriju“, rekao je Kabulov.
„Međutim, talibani nisu zauzeli ni jedan centar avganistanskih provincija, kojih ima 34, a o glavnom gradu neću ni da govorim. Da, talibani mogu sa vojno-tehničke tačke gledišta da izvrše racije, da provale u gradove, ali nemaju snage da ih i zadrže“, dodao je ruski diplomata.
Kabulov je istakao da talibani i ne planiraju da preuzmu kontrolu nad celom teritorijom Avganistana „jer shvataju da je to nemoguće“.
Prema njegovim rečima, trenutna eskalacija sukoba u Avganistanu je mogla biti sprečena da su vlasti u Kabulu započele sadržajne pregovore sa talibanima.
„Ovo što se danas događa, u značajnoj meri se moglo sprečiti da je vlada Kabula prošle godine prihvatila ruske predloge, i zajedničke predloge Rusije, Kine, SAD i Pakistana o potrebi da se pokrene proces sadržajnih međuavganistanskih pregovora, koji bi doveli do formiranja novog, koalicionog, prelaznog, državnog rukovodstva“, rekao je Kabulov.
Međutim, prema rečima ruskog diplomate „u Kabulu su odlučili da sačekaju da na izborima u SAD pobedi Džozef Bajden, u nadi da će on promeniti odluku prethodne administracije“ o povlačenju vojske iz Avganistana.
„To se nije dogodilo i dalo je talibanima povod da kažu da druga strana nije spremna za pregovore, nakon čega su pojačali pritisak. Kao rezultat toga, nije Kabul poboljšao svoje pregovaračke pozicije, već talibani. Oni kontrolišu sve veći broj teritorija države i mogu da razgovaraju sa svojim protivnicima sa pozicije sile“, pojasnio je Kabulov.
On je naveo i da to ne znači da treba paničiti jer su talibani zauzeli značajan broj teritorija u Avganistanu.
„Što se tiče ‘pada Kabula’, nastala situacija dovodi do trenutka istine: ovo su posledice prisustva SAD i NATO-a u Avganistanu, koji su nas svake godine hranili divnim izjavama da su obučili moćnu avganistansku vojsku, 300.000 hiljada vojnika. I mi sad vidimo kako su ih obučili. Međutim, to ne znači da treba paničiti“, rekao je Kabulov.