„Izjave Hena Piluasa mogle bi se nazvati običnom predizbornom retorikom, računajući na ne baš pismene glasače u pogledu jurisprudencije i istorije. Međutim, davanje takvog stava sve više odlaže ratifikaciju rusko-estonskog sporazuma o granici“, napisao je Slucki na Telegramu.
Slucki takođe smatra da Piluas ponovo „staje na iste grabulje“ i vraća situaciju 16 godina unazad, kada je posle skoro 11 godina pregovora uspelo da se dogovori oko pogranične linije i potpiše sporazum o granici.
„Upravo je estonska strana u svojoj preambuli Tartuskog sporazuma prisilila Rusiju da povuče svoj potpis, a nove konsultacije nastavljene su tek 2012. i završene 2014. potpisivanjem novog sporazuma o državnoj granici. Dokument se još uvek nalazi na razmatranju u oba parlamenta, u ruskoj Državnoj dumi u odboru za međunarodne poslove. Postojali su sporazumi o njegovoj istovremenoj ratifikaciji, ali rusofobična politika estonskih političara je usporila čitav proces“, objasnio je Slucki.
Poslanik je takođe istakao da ne može biti govora ni o kakvoj predaji teritorija Estoniji, da se to ne razmatra i ne može se razmatrati.
„Ostaje za žaljenje što estonske političare ne brine činjenica da granica sa Rusijom još uvek nije zakonski fiksirana, nego je radije drže ‘kao taoca‘, izjavljujući o ‘zločinačkoj okupaciji‘ kako bi privukli biračko telo“, dodao je političar.
Kongres Konzervativne narodne partije Estonije odobrio je kandidaturu za predsednika bivšeg predsednika parlamenta Hena Poluasa, koji se protivi sporazumu o granici sa Rusijom i zahteva povratak navodno „aneksiranih teritorija“. U svom govoru na kongresu, Piluas se ponovo usprotivio ratifikaciji sporazuma o granici sa Rusijom, navodeći da su na snazi i Tartuski mirovni sporazum zaključen pre 101 godinu i državna granica u njemu.